Kasko ili osiguranje krivca: kad je pametnije aktivirati svoj kasko

Udario vas je drugi vozač. Kriv je on, i to niko ne spori.

A vi godinama plaćate kasko i nikad ga niste iskoristili.

Sad imate dva puta do novca. Možete da tražite od osiguranja krivca (autoodgovornost, AO), ili da prijavite štetu svom kasku i pustite da se vaše osiguranje kasnije naplati od krivca.

Nijedan put nije uvek bolji. Ovde je kada se koji isplati, šta su sudovi rekli o kasku, i gde je praksa podeljena.

Kratak odgovor

Vaša situacija	Pametniji put
Krivac poznat, krivica jasna, šteta mala	Najčešće AO krivca: nema franšize, nema rizika za bonus
Krivac nepoznat ili pobegao, ili drugog vozila nema (pas, drvo, sneg sa krova)	Kasko, ako pokriva taj rizik
Oba vozila su istog vlasnika (npr. dva auta iste firme)	Samo kasko. AO tu ne plaća
Krivica je sporna, a novac vam treba brzo	Kasko. Spor oko krivice onda vodi vaše osiguranje
Policija nije dolazila	Kasko i dalje može da plati (o tome niže). Ali ne napuštajte mesto nezgode
Šteta je blizu franšize	AO krivca. Od kaska biste dobili malo ili ništa

Sve ispod je objašnjenje ove tabele.

Po čemu se dva puta razlikuju

	Osiguranje krivca (AO)	Vaš kasko
Osnov	zakon: krivac odgovara za štetu	ugovor: polisa koju ste kupili
Da li je bitno ko je kriv	da, to je cela stvar	po pravilu ne, ako je rizik pokriven
Šta određuje iznos	zakon (ZOO čl. 190) i veštačenje	uslovi vaše polise
Učešće u šteti (franšiza)	nema	po polisi (u presudama ispod: 10% i 5%)
Ko juri krivca	vi	vaše osiguranje, posle isplate
Rok zastarelosti	3 godine od kad ste saznali za štetu i krivca, najduže 5	3 godine, ali računato od 1. januara naredne godine
Bonus	ne dirate ga	zavisi od polise (nismo proverili)

Najvažniji red je treći. Kasko je ugovor, i ono što piše u vašoj polisi odlučuje. Presude ispod pokazuju šta su sudovi rekli o konkretnim polisama. Vaša može biti drugačija.

Kasko ne pita ko je kriv

To je u jednom sporu rekao i sam kasko osiguravač. U žalbi je napisao da „код обавезе из полисе за каско осигурања, постоји обавеза осигуравача увек када је штета на осигураној ствари настала”, za razliku od osiguranja od odgovornosti, gde mora da se dokaže ko je štetu prouzrokovao (Privredni apelacioni sud, 12.01.2023, Pž 1189/22).

Zato je kasko dobar put upravo kad je krivicu teško dokazati: kad je krivac nepoznat, kad je pobegao, kad niste sigurni da ćete svedoke naći. Spor oko krivice tada nije vaš.

Slučaj: pas na autoputu, policija nije zvana

Februar 2020, četiri sata ujutru, autoput prema beogradskom aerodromu. Sa razdelnog ostrva pred kombi jedne firme istrčao je pas. Vozač je žurio da radnike preveze na posao, pa nije zvao policiju i uviđaja nije bilo. Firma je štetu prijavila kasku dva dana kasnije.

Kasko je odbio da plati. Rekao je da bez zapisnika policije ne može da se naplati od onoga ko je odgovoran za psa na autoputu.

Firma je dobila u oba stepena. Privredni apelacioni sud je rekao tri važne stvari.

Ne morate da popravite auto. Osiguranik „нема обавезу да из исплаћеног износа насталу штету санира и од тога да ли је санирао штету или предмет осигурања отуђио у оштећеном стању, не зависи његово право на накнаду из осигурања”.

PDV pripada. Dosuđeno je 223.861,32 dinara sa PDV-om, posle odbitka učešća osiguranika od 10%.

Bez policije se ne gubi pravo. „Настанак штете и њена висина се у парничном поступку не морају доказивати искључиво записником саобраћајне полиције, већ свим расположивим доказним средствима”. Nepostojanje zapisnika o uviđaju ne znači ni da je osiguranik izgubio prava, ni da je osiguranje izgubilo pravo da se naplati od odgovornog.

Prvostepeni sud je pritom ocenio kao ništavu odredbu uslova po kojoj šteta „није платива” ako se ne prijavi MUP-u, pozivajući se na Zakon o obligacionim odnosima. Taj član glasi: „Ništave su odredbe ugovora koje predviđaju gubitak prava na naknadu ili svotu osiguranja, ako osiguranik posle nastupanja osiguranog slučaja ne izvrši neku od propisanih ili ugovorenih obaveza.“ (ZOO čl. 918). Apelacioni sud je presudu potvrdio (Privredni apelacioni sud, 12.01.2023, Pž 1189/22).

Dve ograde. Kamata je dosuđena tek od dana veštačenja, novembra 2021 – skoro dve godine posle nezgode. I tužilac je bila firma, a da li je imala pravo na odbitak PDV-a, sud nije razmatrao. Više o tome u tekstu Da li osiguranje plaća PDV na štetu na autu?

Ali: ko napusti mesto nezgode, može sam da plati

Maj 2011. Vozačica je autom na lizingu izazvala nezgodu. Pozvala je šlep službu, auto je odvezen, a policija nije zvana. Sutradan je u MUP-u izjavila da je morala da odvede sina kod lekara. To nije dokazala: priložen izveštaj nije bio original, bez naziva ustanove, čitkog potpisa i datuma.

Kasko je lizing kući isplatio oko 900.000 dinara, a onda je taj novac tražio od nje. Dobio je. Vrhovni sud:

„Obaveza osiguravajuće organizacije na naknadu štete osiguraniku po osnovu nastanka osiguranog slučaja postoji samo kada je osiguranik iz opravdanih razloga napustio lice mesta, što nije slučaj u konkretnoj situaciji.“

(Vrhovni sud, 25.10.2023, Rev 1202/2022)

Vozačica se branila istim članom 918 ZOO na koji se oslonio sud u slučaju sa psom. Vrhovni sud je to odbio: ta odredba „se ne može tumačiti suprotno osnovnim načelima Zakona o obligacionim odnosima”. Primenio je Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju (čl. 29), kao poseban zakon. Taj član govori o gubitku prava iz osiguranja kad vozač napusti mesto nezgode bez davanja podataka.

Gde se praksa ne slaže

Ovde treba da znate da sudovi ne govore istim glasom.

Prvo, član 918 ZOO. U slučaju sa psom, odredba uslova o obaveznoj prijavi policiji ocenjena je kao ništava po čl. 918. U slučaju vozačice, Vrhovni sud isti argument nije prihvatio. Činjenice nisu iste – jedno je ne zvati policiju, drugo je otići sa mesta nezgode bez opravdanja. Ali nijedan od ova dva suda nije rekao gde je granica.

Drugo, da li se zakon o AO uopšte primenjuje na kasko. Vrhovni kasacioni sud je u jednom ranijem predmetu, u kome je kasko osiguranje tužilo vozača koji je pod dejstvom alkohola prouzrokovao nezgodu, izričito rekao da se član 29 tog zakona ne primenjuje, „jer se ne radi o regresu štete kada je zaključen ugovor o osiguranju od odgovornosti za štete pričinjene trećim licima, već je u konkretnom slučaju reč o subrogaciji propisanoj odredbom člana 939. Zakona o obligacionim odnosima” (Vrhovni kasacioni sud, 05.11.2020, Rev 4319/2019). Odluka iz 2023. ovu ne pominje.

Treće, šta ako je osiguranik već izgubio prava. Apelacioni sud u Beogradu je imao vrlo sličan slučaj: korisnik lizinga je izazvao nezgodu, vozilo je bilo vlasništvo lizing kuće, osiguravač je platio popravku, i po svojim uslovima osiguranik je izgubio prava. Osiguranje je tražilo novac od vozača i izgubilo. Pošto osiguravač nije ni bio dužan da plati, „то није дошло до законске суброгације из члана 939. Закона о облигационим односима и тужилац нема право на наплату регреса од туженог” (Apelacioni sud u Beogradu, 19.01.2017, Gž 7124/16). Vrhovni sud je 2023, u sličnoj situaciji, presudio suprotno – to je naše poređenje, sud se na ovu presudu nije osvrnuo.

Šta to znači za vas. Ako ne zovete policiju, a ostanete na mestu i dokumentujete štetu, imate drugostepenu presudu na svojoj strani. Ako odete sa mesta nezgode bez dobrog razloga koji možete da dokažete, imate presudu Vrhovnog suda protiv sebe. To je naša ocena, ne stav suda. Najsigurnije je: ostanite, fotografišite, i zovite policiju kad niste sigurni. Više u tekstu Kada zvati policiju posle saobraćajne nezgode.

Ako ste auto prodali nepopravljen

I ovde su dve presude u napetosti.

Sud u slučaju sa psom kaže da pravo na naknadu iz kaska ne zavisi od toga da li je osiguranik predmet osiguranja „отуђио у оштећеном стању” (Pž 1189/22).

Ali Vrhovni kasacioni sud je u kasko sporu odbio PDV vlasniku koji je auto prodao umesto da ga popravi. Kasko mu je platio 940.072,50 dinara, a sporan je ostao PDV od 136.808,09 dinara:

„Tužilac nije vršio opravku vozila već je isto prodao za iznos od 17.000 evra. Shodno tome, on nije ni imao izdatak vezan za nabavku delova i plaćanje obavljenih radova da bi se vozilo dovelo u prvobitno stanje.“

(Vrhovni kasacioni sud, 11.02.2021, Rev 4746/2020)

Primetite: Vrhovni kasacioni sud nije rekao da prodajom gubite celu naknadu – samo PDV. A Pž 1189/22 je odluka nižeg suda. Ako nameravate da prodate auto, prvo naplatite štetu.

Auto na lizingu

Ovde su dve stvari jasne.

Naknadu iz kaska traži osiguranik, ne vozač. Vozač je vozio auto lizing kuće i tražio naknadu za auto od kaska. Odbijen je, jer je osiguranik bila lizing kuća, a ugovarač firma koja je auto uzela na lizing. Sudovi su rekli: „Stoga tužilac nije bio ovlašćen da potražuje naknadu iz osiguranja za putničko vozilo”, a Vrhovni kasacioni sud je to potvrdio (Vrhovni kasacioni sud, 03.07.2019, Rev 2335/2019).

Vi odgovarate da kasko važi sve vreme lizinga. Polisa za kombajn na lizingu važila je do prvobitnog kraja lizinga. Zbog moratorijuma u pandemiji lizing je produžen, a polisa nije. Kombajn je izgoreo posle isteka polise. Vrhovni sud: „obaveza osiguranja predmeta lizinga je obaveza korisnika lizinga i on snosi posledice propusta u osiguranju predmeta lizinga.“ (Vrhovni sud, 17.04.2024, Rev 22288/2023)

Ako vam se lizing produži ili reprogramira, proverite datum na polisi.

Dva auta istog vlasnika: tu je kasko jedini put

Sudarila su se dva vozila JGSP Novi Sad. Oba su bila vlasništvo iste firme. Kasko je platio štetu na jednom (55.640 dinara) i tražio novac od AO osiguranja drugog.

Privredni apelacioni sud je to odbio, jer bi vlasnik „суштински накнаду штете тражи од самог себе” (Privredni apelacioni sud, 22.05.2019, Pž 1890/18).

Ako u porodici ili firmi imate više vozila na istog vlasnika, sudar među njima AO ne pokriva. Pokriva ga samo kasko.

Šta se dešava posle isplate iz kaska

Kad vam kasko plati, vaša prava prema krivcu prelaze na njega:

„Isplatom naknade iz osiguranja prelaze na osiguravača, po samom zakonu, do visine isplaćene naknade sva osiguranikova prava prema licu koje je po ma kom osnovu odgovorno za štetu.“

(ZOO čl. 939 st. 1)

To se zove subrogacija. Za vas znači četiri stvari.

1. Kasko ne mora da plati isto koliko bi platio AO. Kasko osiguranje je svom osiguraniku po poravnanju platilo 933.939 dinara za auto koji je bio totalna šteta. Kad je novac tražilo od AO osiguranja krivca, veštak je štetu, sa troškovima zapisnika, utvrdio na 842.363 dinara. AO osiguranje je dugovalo samo toliko, a razliku je snosio kasko (Privredni apelacioni sud, 20.03.2019, Pž 6841/18). Vlasnik je u tom slučaju od kaska dobio više nego što bi dobio od krivca. Da li se to dešava i po vašoj polisi, zavisi od uslova – to je naše zapažanje iz jednog predmeta, ne pravilo.

2. Franšizu možete tražiti od krivca. Zakon kaže da prelaz prava ne može biti na vašu štetu: ako je naknada iz kaska niža od štete, „osiguranik ima pravo da mu se iz sredstava odgovornog lica isplati ostatak naknade pre isplate osiguravačevog potraživanja” (ZOO čl. 939 st. 3). Po našem čitanju, to znači da učešće u šteti i sve što kasko ne pokriva možete tražiti od krivca, odnosno njegovog AO osiguranja – i to pre vašeg kaska. Presudu koja to primenjuje na franšizu nismo našli.

3. Ne odričite se prava prema krivcu. Ako vašom krivicom kasko ne može da se naplati od odgovornog, „osiguravač se oslobađa u odgovarajućoj meri svoje obaveze prema osiguraniku” (ZOO čl. 939 st. 2). Ne potpisujte krivcu izjavu da prema njemu nemate potraživanja, i uzmite njegove podatke. Samo to što policija nije zvana, po Pž 1189/22, nije dovoljno da kasko ovim članom odbije isplatu.

4. Kasko ne juri vaše najbliže. Prava ne prelaze na osiguravača „ako je štetu prouzrokovalo lice u srodstvu u pravoj liniji sa osiguranikom ili lice za čije postupke osiguranik odgovara, ili koje živi sa njim u istom domaćinstvu, ili lice koje je radnik osiguranika, osim ako su ta lica štetu prouzrokovala namerno” (ZOO čl. 939 st. 4). Ako je takvo lice imalo osiguranje od odgovornosti, kasko može da se naplati od tog osiguranja (st. 5).

Naše izvođenje: prijatelj, komšija ili kolega koji nije vaš radnik, a kome ste pozajmili auto, nije izričito na ovom spisku. Kasko bi, verovatno, mogao da traži novac od njega lično. Otvoreno je da li se on ipak može podvesti pod „lice za čije postupke osiguranik odgovara”. Presudu o tome nismo našli. Pre nego što nekome pozajmite auto, znajte da kasko ne štiti nužno i njega.

Kasko osiguranja zaista tuže i vozače, a ne samo AO osiguranja (Rev 1202/2022, Rev 4319/2019).

Rokovi: dva različita sata

Prema krivcu i njegovom osiguranju rok je tri godine od kada ste saznali za štetu i za krivca, a najkasnije pet godina od nezgode (ZOO čl. 376). Odštetni zahtev osiguranju taj rok ne zaustavlja: „Obraćanje direktno osiguravaču ne dovodi do prekida zastarelosti potraživanja.“ (Vrhovni sud, 27.12.2023, Rev 11854/2023)

Prema svom kasku rok je tri godine, ali se računa „od prvog dana posle proteka kalendarske godine u kojoj je potraživanje nastalo” (ZOO čl. 380 st. 1). Proverite i polisu.

Kasko prema krivcu ima isti rok kao vi. On „počinje teći kad i zastarevanje potraživanja osiguranika prema tom licu i navršava se u istom roku” (ZOO čl. 380 st. 6). Vrhovni sud je kasko osiguranju odbio zahtev od 462.077 dinara prema stambenoj zajednici zbog snega palog sa krova. Rok je tekao od kada je vlasnik za štetu saznao, „koji je takvo saznanje dobio kada je sačinjen zapisnika o oštećenju vozila 18.12.2018. godine”, a ne od kada je kasko štetu obračunao i isplatio (Vrhovni sud, 25.06.2025, Rev 3858/2025). Isto ranije: Rev 4319/2019.

Naše izvođenje: ako dugo čekate da se odlučite za kasko, rok koji kasko ima prema krivcu za to vreme ističe. Da li bi kasko zbog toga mogao da vam umanji isplatu (čl. 939 st. 2), nismo našli u praksi. I obrnuto: dok čekate kasko, rok prema krivcu teče. Ako vas kasko odbije posle dve godine, možda nemate više mnogo vremena za tužbu protiv krivca.

Neutvrđeno: da li pritužba Narodnoj banci Srbije ili posredovanje kod NBS utiče na zastarelost. Ne računajte na to. Više u tekstu Koliko dugo imate pravo na odštetu posle udesa?

Koliko kasko sme da čeka

Zakon kasku daje rok: kad se dogodi osigurani slučaj, osiguravač plaća u ugovorenom roku, koji ne može biti duži od 14 dana od prijave, odnosno od kada su utvrđeni njegova obaveza i iznos. Ako iznos ne utvrdi u tom roku, dužan je, na vaš zahtev, „isplatiti iznos nespornog dela svoje obaveze na ime predujma” (ZOO čl. 919).

To je zakon. Koliko se čeka u praksi, zavisi od društva. U slučaju sa psom, osiguranik je do novca stigao tek posle presude.

Šta da pročitate u svojoj polisi

Ovde ne možemo da vam kažemo šta piše, jer svako društvo ima svoje uslove. Pronađite:

• Učešće u šteti (franšiza): procenat ili iznos. U presudama gore bilo je 10% i 5%, ali to su bile tuđe polise.
• Bonus: da li gubite popust kad prijavite štetu za koju niste krivi, i da li vam se vraća kad se kasko naplati od krivca. Ovo nismo proverili ni u jednoj polisi.
• Da li vam se franšiza vraća posle uspešne naplate od krivca.
• Rizici: udar životinje, pad predmeta, nevreme, nepoznat počinilac.
• Obaveze posle nezgode: rok za prijavu, policija, ostanak na mestu nezgode.
• Razlozi za gubitak prava: alkohol, vozač bez dozvole, napuštanje mesta.
• Kako se računa vrednost vozila, posebno kod totalne štete. Mnogi kasko uslovi se pozivaju na Jedinstvene kriterijume, a kod kaska ih je ugovor obavezujući. Vidi Jedinstveni kriterijumi.
• Kome se isplaćuje ako je auto na lizingu ili kreditu.

Kad je ipak bolje osiguranje krivca

• Šteta je mala ili blizu franšize. Od kaska biste dobili malo.
• Krivac je jasan – Evropski izveštaj sa priznanjem krivice, ili zapisnik policije.
• Brinete za bonus.
• Hoćete sopstvenog veštaka. Kod AO, trošak zapisnika veštaka koga ste sami angažovali plaća osiguranje krivca (Vrhovni sud, 14.11.2024, Rev 25137/2023).

Kod AO puta glavni spor je obično amortizacija i visina procene. Vidi Kako se vrši procena štete na vozilima nakon udesa.

Tri kratke situacije

Neko vam je noću udario parkiran auto i otišao. Krivac nepoznat. Kasko, ako pokriva taj rizik. Uz to, vidi Naplata štete posle udesa sa nepoznatim vozilom.

Udario vas je auto vašeg brata, koji živi sa vama. Ako je auto na njega, tražite od njegovog AO osiguranja. Ako idete na kasko, kasko neće tražiti novac od brata lično, ali može od njegovog AO osiguranja (ZOO čl. 939 st. 4 i 5). Ako su oba auta na istog vlasnika, AO ne plaća (Pž 1890/18), ostaje kasko. Ovo je naša primena zakona i presude na ovaj primer.

Krivac priznaje, a AO osiguranje vam nudi premalo. Možete i dalje da birate. Ali proverite polisu pre nego što prihvatite bilo šta od AO osiguranja. Ono što ste od krivca već naplatili, kasko vam po pravilu neće platiti ponovo. To je naše izvođenje iz logike subrogacije, a ne proverena presuda.

Šta da uradite

1. Na mestu nezgode ne odlazite bez razloga koji možete dokazati. To je jedina situacija u kojoj vam presuda Vrhovnog suda direktno može uzeti kasko.

2. Sakupite dokaze za oba puta odjednom. Podaci krivca, Evropski izveštaj, fotografije, svedoci. Kasko vam ih traži isto kao i AO.

3. Pročitajte polisu pre odluke. Franšiza, bonus, rizici, rok za prijavu.

4. Prijavite štetu kasku na vreme i pismeno, i čuvajte dokaz o prijavi.

5. Ne potpisujte krivcu odricanje od potraživanja.

6. Upišite u kalendar tri godine od nezgode. To je rok prema krivcu. Ni kasko ni pregovori sa osiguranjem ga ne zaustavljaju.

7. Ako vam kasko odbije isplatu samo zato što nije bilo policije, pozovite se na Pž 1189/22 i ZOO čl. 918.

8. Franšizu i ono što kasko ne pokrije tražite od osiguranja krivca (ZOO čl. 939 st. 3).

9. Ako je auto na lizingu, proverite da polisa važi do stvarnog kraja lizinga.

Ukratko

Kasko je ugovor, a ne zakon. Plaća i kad je krivac nepoznat, i kad drugog vozila nema, i kad su oba auta istog vlasnika. Kada isplati, sam juri krivca.

Cena je franšiza, možda bonus, i to što o iznosu odlučuju uslovi vaše polise.

Bez policije kasko ne gubite – tako kaže drugostepena presuda. Ako napustite mesto nezgode bez opravdanja, Vrhovni sud kaže da ga gubite. Gde je granica između ta dva, sudovi nisu rekli.

Rok prema krivcu teče dok vi birate. Ne čekajte.

---

Izvori:

Zakon o obligacionim odnosima, čl. 190, 376, 380 st. 1 i 6, 918, 919, 939; Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju, čl. 29 (kako ga citira Vrhovni sud u Rev 1202/2022).

Sudska praksa: Privredni apelacioni sud, 12.01.2023, Pž 1189/22; Vrhovni sud, 25.10.2023, Rev 1202/2022; Vrhovni kasacioni sud, 05.11.2020, Rev 4319/2019; Apelacioni sud u Beogradu, 19.01.2017, Gž 7124/16 (Bilten Apelacionog suda u Beogradu 9/2017); Vrhovni kasacioni sud, 11.02.2021, Rev 4746/2020; Vrhovni kasacioni sud, 03.07.2019, Rev 2335/2019; Vrhovni sud, 17.04.2024, Rev 22288/2023; Privredni apelacioni sud, 22.05.2019, Pž 1890/18; Privredni apelacioni sud, 20.03.2019, Pž 6841/18; Vrhovni sud, 27.12.2023, Rev 11854/2023; Vrhovni sud, 25.06.2025, Rev 3858/2025; Vrhovni sud, 14.11.2024, Rev 25137/2023.