Prijavio si štetu, i sad čekaš. Nedelja prođe, pa druga, a jedini odgovor koji dobiješ na telefon je “predmet je u obradi”. Pitanje koje se prirodno nameće – da li je ovo normalno, ili već kasne – ima konkretan, proverljiv odgovor. Zakon postavlja tačne rokove, ne “uskoro”.
Ako predmet dugo stoji bez jasnog objašnjenja, pročitaj i kako osiguranje postupa kada sumnja na prevaru.
Osnovni rokovi, tačno
Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju (čl. 25 i 27) propisuje sledeće:
| Situacija | Rok |
|---|---|
| Zahtev nepotpun – pismeno traže dopunu | 8 dana |
| Mala šteta (ispod 1.000 evra) – isplata | 8 dana |
| Utvrđivanje osnova i visine, obrazložena ponuda i isplata | 14 dana |
| Ako se u 14 dana ne može utvrditi – šteta na stvarima | 45 dana + 14 dana za isplatu |
| Ako se u 14 dana ne može utvrditi – šteta na licima | 90 dana + 14 dana za isplatu |
| Nema osnova za naknadu – pismeno obrazloženje | 8 dana od utvrđivanja |
Znači osnovni, redovan rok je 14 dana od kad podneseš kompletan zahtev. Ako je šteta mala (do 1.000 evra), taj rok se skraćuje na 8 dana. Ako je slučaj komplikovaniji i ne može se rešiti za 14 dana, zakon dozvoljava produženje – ali samo do 45 dana za materijalnu štetu, odnosno 90 dana za štetu na licima, i nakon toga imaju još 14 dana da ti isplate ono što su utvrdili.
Jedan zastareo mit koji ćeš možda čuti: da je “mala šteta” ona ispod 500 evra. To je stara vrednost – važeći prag je 1.000 evra. Ako u uslovima osiguranja i dalje piše 500, to je zastarela odredba koja ti daje manje od zakona, a takve odredbe po sopstvenoj završnoj odredbi tih istih uslova nemaju pravno dejstvo.
Od kada rok počinje da teče
Rok teče od kad osiguravač primi kompletan zahtev. Sporno je šta „kompletan” znači.
Ako fali nešto što ti treba da dostaviš, dužni su da ti to pismeno traže u roku od 8 dana. Dok to ne dostaviš, rok realno ne teče. Zato sve što traže pošalji odmah, i čuvaj potvrdu kad si poslao.
Kod policijskog zapisnika je teže. Zakon ne kaže izričito da rok čeka zapisnik, i ne poznaje „nepotpun zahtev” kao razlog za odlaganje. Ali Privredni apelacioni sud je u dve presude (Pž 10828/21 i Pž 1605/23) prihvatio da osiguravač sme da čeka zapisnik o uviđaju, i da rok ne teče dok ga nema, pod uslovom da ga osiguravač aktivno traži.
Jedna sudija je te presude javno kritikovala. Njen argument: organi koji vode zapisnik dužni su da ga osiguravaču dostave na zahtev, pa osiguravač ima sredstva da ga brzo pribavi, i oštećeni ne treba da plaća za sporost države. Ali to je za sada argument, a ne pravilo koje sud primenjuje.
Šta to znači za tebe: ne računaj da je osiguravač prekoračio rok samo zato što čeka zapisnik. Računaj da treba da pokažeš da je on bio pasivan. Pismeno ga pitaj kada je i kako zatražio zapisnik, i traži nesporni deo (vidi niže).
Presude su iz privrednih sporova, između firmi. Da li bi sud isto presudio fizičkom licu, nismo proverili.
Ista logika važi i za ostalu dokumentaciju. Kad zahtev podnosi neko ko nije vlasnik vozila (zakupac, korisnik službenog vozila), osiguravač sme da sačeka ovlašćenje vlasnika, i vreme dok ono ne stigne ne računa mu se kao kašnjenje (Privredni apelacioni sud, 22.11.2024, Pž 2246/24). Zato sve što treba priloži odmah, uz sam zahtev.
Najveće usko grlo: čekanje na policijski zapisnik
Ako je bio pun uviđaj (ne službena beleška), policijski zapisnik zna da se čeka mesec dana, neretko i 40. To je realno najčešći razlog za dugo čekanje, i ovde osiguravači imaju naviku da kažu “ne možemo ništa dok ne stigne zapisnik”.
Kod punog uviđaja sud im, kao što je gore opisano, uglavnom daje za pravo. Ali to ne znači da ništa ne može da se pokrene. Evo šta možeš da uradiš u međuvremenu, umesto da samo čekaš:
- Traži da se postupak pokrene bez policijskog zapisnika. Procenitelj može izaći i sačiniti zapisnik o oštećenju i pre nego što zapisnik MUP-a stigne – zapelo je tek kod konačne isplate, ne kod celog postupka.
- Ako je krivica nesporna i imaš potpisan Evropski izveštaj, zakon izričito kaže da on može služiti kao odštetni zahtev sam po sebi. Ne prihvataj “bez policijskog zapisnika ne može ništa” kao apsolutno tačno.
- Sve traži pismeno, da eventualno prekoračenje roka ostane dokazivo – ne veruj usmenim obećanjima da će “uskoro biti gotovo”.
Ne moraš da čekaš ceo iznos ako je samo deo sporan
Ovo je verovatno najkorisnija stvar u celom tekstu, i većina ljudi za nju ne zna.
Ako ti ponude manje nego što tražiš – recimo ti tražiš 4.300 evra, a oni nude 2.800 – uobičajena pretpostavka je da biraš između dve opcije: uzmi njihovih 2.800 i završi priču, ili odbij i čekaj dok se ne izbori za više. Taj izbor ne postoji.
Zakon (i uslovi svih osiguravača, jer prepisuju istu zakonsku formulaciju) kažu: kad je ponuđeni iznos manji od onoga što tražiš, osiguravač je dužan da ti nesporni deo isplati kao predujam, u istim rokovima iz tabele iznad. Doslovna formulacija: “prihvatanje nespornog dela naknade štete ne utiče na pravo na potraživanje spornog dela naknade.”
Znači u primeru iznad, oni su dužni da ti isplate tih 2.800 evra odmah, u zakonskom roku, dok se dalje boriš oko preostalih 1.500. Ne moraš ništa da potpisuješ da bi to primio, i primanje tog dela ne znači da si se saglasio sa iznosom – rok za prigovor na razliku i dalje teče.
Zašto je ovo bitno baš za pitanje čekanja: ako ti kažu “čekajte da rešimo sporni deo pa ćemo vam isplatiti sve odjednom”, to nije tačno i ide protiv tebe – to je razlog manje da prihvataš duže čekanje nego što ti zakonski pripada. Traži nesporni deo odmah, u redovnom roku, a spor oko ostatka nek ide paralelno.
Sudovi to potvrđuju: to što si primio nesporni deo ne sprečava tužbu za ostatak. Sud odmeri punu naknadu i odbije samo ono što je već plaćeno (Apelacioni sud u Beogradu, 04.10.2018, Gž 6838/18; Vrhovni kasacioni sud, 01.06.2022, Rev 7506/2021).
A koliko ostatak ume da bude, pokazuje jedan slučaj. Vlasniku taksija osiguranje je za totalnu štetu prvo platilo 129.627 dinara. Veštak je kasnije utvrdio da je šteta bila 269.084 dinara – neisplaćeno je ostalo više od polovine. Razliku i troškove spora osiguranje je platilo tek posle tužbe (Apelacioni sud u Beogradu, 29.11.2023, Gž 5824/2023).
I sačuvaj svaku njihovu pisanu procenu. U jednom predmetu osiguranje je samo procenilo koliko oštećenom pripada za nemogućnost korišćenja vozila – 387.625 dinara – i onda zahtev „uslovno odbilo”. Oštećeni je tužio baš za taj iznos i dobio: osiguranje nije moglo da dokaže da je platilo ono što je samo procenilo (Apelacioni sud u Beogradu, 14.05.2021, Gž 2109/21).
Ako ti kažu da je predmet “zatvoren” ili “odbijen”, a ti nisi ništa dobio pismeno
Ovo zna da se desi: predmet na portalu ili u sistemu stoji kao “odbijen” ili “zatvoren zbog nedostatka dokumentacije”, a ti telefonom dobiješ objašnjenje da je to “samo interna evidencija”.
Odbijanje zahteva nije interna stvar. Zakon (čl. 25 st. 5) kaže: kad osiguravač oceni da nema osnova za naknadu, dužan je da te o tome obavesti pismeno, sa obrazloženjem, u roku od 8 dana. Ne postoji “tiho odbijen, samo za njihovu evidenciju”.
Šta uraditi ako se ovo desi:
- Traži pismeno rešenje sa obrazloženjem, uz izričit poziv na taj rok
- Ako i dalje tvrde da je “samo interno” – traži i to pismeno, potpisano
- Jedno od dvoje mora biti tačno: ili je predmet stvarno odbijen (pa imaš pravo na rešenje i rok za prigovor), ili nije odbijen (pa nema osnova da tako stoji u njihovoj evidenciji)
Zašto se svaki kontakt mora ostaviti pismeno
Ovo pravilo važi za ceo postupak, ne samo za rokove, ali je posebno bitno kad računaš da li kasne: telefonski razgovor ne postoji. Ne dokazuje ništa, ne pokreće nijedan rok, i sagovornik ga se sutra ne seća – a svaki put se javi neko drugi i priča kreće ispočetka.
Zato posle svakog telefonskog razgovora pošalji mejl koji ga potvrđuje: “Kao što smo se dogovorili u razgovoru dana [datum], …”. Traje pola minuta, i to je jedini trag da je razgovor uopšte postojao ako kasnije bude sporno da li su ti nešto obećali.
Isto važi i za samu prijavu i dopunu dokumentacije: osiguravač je dužan da zahtev evidentira u posebnoj knjizi šteta, sa danom prijema, po redosledu kako stižu. Traži potvrdu prijema sa datumom – od tog datuma teku svi rokovi iznad, pa ti ta potvrda treba kao dokaz kad računaš da li kasne.
Šta ako rok već jeste probijen
Ako su rokovi iz tabele iznad već prošli, a ti ništa nisi dobio – ni isplatu, ni pismeno obrazloženje zašto kasne – imaš jasnu, besplatnu lestvicu eskalacije, pre nego što razmišljaš o advokatu i tužbi:
- Prigovor osiguravaču. Na prigovor su dužni da odgovore u roku od 15 dana.
- Ako ne odgovore, ili odgovor ne bude zadovoljavajući – pritužba Narodnoj banci Srbije, koja je nadzorni organ nad osiguravačima. Uz pritužbu možeš podneti i predlog za posredovanje (medijaciju). NBS po pritužbi dostavlja nalaz, po pravilu u roku od tri meseca.
- Tek ako ni to ne uspe, ostaje sudski put.
Ovaj prvi krug (prigovor + NBS) je besplatan i vredi ga iskoristiti pre bilo čega skupljeg – iznenađujuće često dovede do pomaka, jer osiguravač zna da nadzorni organ prati kako se ponaša prema prijavljenim pritužbama.
Dok čekaš, jedan rok teče protiv tebe
Svi rokovi gore su rokovi osiguranja. Postoji i jedan tvoj, i on ne čeka nikoga: rok zastarelosti.
Za štetu na vozilu imaš tri godine. Sudovi taj rok računaju od dana nezgode, odnosno najkasnije od dana kad je sačinjen zapisnik o oštećenju – a ne od dana kad stigne račun, konačan obračun ili isplata (Vrhovni sud Srbije, 13.07.2005, Gzz 66/05; Vrhovni sud, 25.06.2025, Rev 3858/2025).
A čekanje ga ne zaustavlja. Motociklista je 2007. podneo odštetni zahtev, 2009. odbio ponuđeno poravnanje, i godinama čekao konačan odgovor. Tužio je tek 2016. i izgubio sve, iako je štetnik bio krivično osuđen. Vrhovni sud: „Obraćanje direktno osiguravaču ne dovodi do prekida zastarelosti potraživanja” (Vrhovni sud, 27.12.2023, Rev 11854/2023).
Šta to znači u praksi:
- Upiši u kalendar datum tri godine od nezgode. Ako novac do tada nije stigao, rok zaustavlja tužba.
- Da li pritužba NBS-u ili posredovanje kod NBS zaustavljaju zastarelost, nismo uspeli da proverimo. Ne oslanjaj se na to.
- Ako je štetnik krivično gonjen, rok može biti duži, ali samo ako postupak bude pokrenut i štetnik osuđen. Ako tužilaštvo ne pokrene postupak, važe obične tri godine (Vrhovni kasacioni sud, 13.05.2021, Rev 5885/2020).
- Ako se krivični postupak vodi, postavi u njemu imovinskopravni zahtev. To prekida zastarelost, i nov rok teče tek od pravnosnažne osude (Vrhovni kasacioni sud, 02.07.2020, Rev 4490/2018).
Da li dobijaš kamatu zato što su kasnili?
Pošteno: to je pitanje na koje sudska praksa koju smo pregledali nema jasan odgovor.
Ono što se zna:
- Ako si popravio vozilo i platio račun, kamata na taj iznos teče od dana plaćanja (Vrhovni sud, 14.11.2024, Rev 25137/2023). U nekim drugim predmetima sudovi su i za plaćene troškove kamatu računali tek od presude, pa ni ovo nije sigurno.
- Ako tražiš naknadu po proceni, bez popravke, sudovi kamatu najčešće računaju od dana veštačenja (Apelacioni sud u Beogradu, 27.11.2025, Gž 6804/2024), a ponekad tek od dana presude (Apelacioni sud u Beogradu, 05.12.2024, Gž 2644/22).
- Vrhovni sud o tome ne odlučuje načelno: „docnja je činjenično pitanje o kom se odlučuje u svakom konkretnom predmetu” (Vrhovni sud, 11.09.2025, Rev 10769/2025).
Da li kamata teče od dana kad je osiguranju istekao zakonski rok iz tabele na početku – nijedna presuda koju smo našli to ne primenjuje na osiguranje od autoodgovornosti. Za osiguranje lica, Apelacioni sud je rekao da osiguravač pada u docnju istekom roka od prijave, a ne od veštačenja (Apelacioni sud u Beogradu, 15.01.2025, Gž 1607/2024). To je argument koji možeš da koristiš, ali nije presuda o tvom slučaju.
Ukratko
Redovan rok je 14 dana od kompletnog zahteva, 8 dana za malu štetu ispod 1.000 evra, uz mogućnost produženja do 45 (stvari) ili 90 (lica) dana u složenijim slučajevima. Rok teče od kompletnog zahteva, a sud je prihvatio da osiguravač sme da sačeka policijski zapisnik kad je bio pun uviđaj – ali postupak može da krene i pre toga, a kod Evropskog izveštaja zapisnika ni nema. Ako je samo deo iznosa sporan, nesporni deo ti moraju isplatiti odmah, kao predujam – ne moraš da čekaš da se spor oko ostatka reši. Ako te predmet “tiho” zatvore ili odbiju bez pisanog obrazloženja u 8 dana, to je nepravilnost koju možeš odmah osporiti. I sve, bez izuzetka, potvrđuj pismeno – to je ono što ti kasnije dokazuje da su oni ti koji kasne, ne ti. A dok čekaš, pazi na svoj rok: tri godine od nezgode, i čekanje ga ne zaustavlja.
*Izvori:
Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju, čl. 24, 25 i 27;
uslovi za obavezno osiguranje od autoodgovornosti;
Milica Goravica Stakić, „Izmakla korist usled nemogućnosti korišćenja motornog vozila („Auto-dani”)“, Tokovi osiguranja 4/2025, str. 819–825 (prikaz presuda Privrednog apelacionog suda Pž 10828/21 i Pž 1605/23).*
Sudska praksa: Privredni apelacioni sud, 22.11.2024, Pž 2246/24; Apelacioni sud u Beogradu, 04.10.2018, Gž 6838/18; Vrhovni kasacioni sud, 01.06.2022, Rev 7506/2021; Apelacioni sud u Beogradu, 29.11.2023, Gž 5824/2023; Apelacioni sud u Beogradu, 14.05.2021, Gž 2109/21; Vrhovni sud Srbije, 13.07.2005, Gzz 66/05; Vrhovni sud, 25.06.2025, Rev 3858/2025; Vrhovni sud, 27.12.2023, Rev 11854/2023; Vrhovni kasacioni sud, 13.05.2021, Rev 5885/2020; Vrhovni kasacioni sud, 02.07.2020, Rev 4490/2018; Vrhovni sud, 14.11.2024, Rev 25137/2023; Apelacioni sud u Beogradu, 27.11.2025, Gž 6804/2024; Apelacioni sud u Beogradu, 05.12.2024, Gž 2644/22; Vrhovni sud, 11.09.2025, Rev 10769/2025; Apelacioni sud u Beogradu, 15.01.2025, Gž 1607/2024.