Prelazili ste ulicu. Ili ste čekali autobus na stajalištu. Ili ste vozili bicikl uz ivicu puta. I onda vas je udario auto.
Za razliku od vozača, vi nemate karoseriju koja prima udarac. Povrede pešaka i biciklista su zato često teške: prelomi, operacije, mesecima lečenja.
Prvo što treba da znate: zakon je u ovoj situaciji uglavnom na vašoj strani. Drugo: i pored toga postoje zamke zbog kojih ljudi dobiju manje nego što su mogli, ili ne dobiju ništa.
Ovaj tekst govori o tome šta su sudovi rekli o pešacima i biciklistima. O tome kako se odmeravaju bol, strah i umanjenje životne aktivnosti, i šta radi lekar cenzor osiguranja, pisali smo posebno, u tekstu Naplata nematerijalne štete nakon udesa.
Zašto je pešak u boljem položaju od vozača
Kad se sudare dva auta, svaki vozač mora da dokazuje da je drugi kriv.
Kad auto udari pešaka, važi drugo pravilo. Auto u pokretu je za zakon opasna stvar, i za štetu od nje odgovara njen imalac (Zakon o obligacionim odnosima, čl. 174). A član 173 kaže:
„Šteta nastala u vezi sa opasnom stvari, odnosno opasnom delatnošću smatra se da potiče od te stvari, odnosno delatnosti, izuzev ako se dokaže da one nisu bile uzrok štete.“
To znači da ne morate vi da dokazujete da je vozač kriv. Na drugoj strani je da dokaže da auto nije bio uzrok, ili da ste štetu prouzrokovali isključivo vi, i to na način koji nije mogao da predvidi ni da izbegne (čl. 177).
I još jedno pravilo koje ide vama u korist, ako ste povređeni u sudaru dva vozila:
„Za štetu koju pretrpe treća lica imaoci motornih vozila odgovaraju solidarno.“ (ZOO čl. 178 st. 4)
„Solidarno” znači da celu štetu možete tražiti od bilo kog od njih. Na primer (moj primer, ne slučaj iz presude): stojite na trotoaru, dva auta se sudare i jedan uleti na trotoar. Ne morate čekati da se vozači između sebe dogovore ko je kriv.
Bez uviđaja, bez poznatog vozila – i ipak dobijen spor
Oktobar 2013, rano ujutru, autobusko stajalište kod Sajma u Beogradu. Žena je upravo izašla iz autobusa. Zglobni autobus prevoznika „Lasta”, koji je stajao iza, naglo je krenuo da zaobiđe autobuse ispred sebe. Zadnji deo mu se zaneo i oborio je na pločnik.
Prelom kuka, operacija istog dana, a posle i komplikacija na plućima. Ukupno umanjenje životne aktivnosti od 43%.
Na prvi pogled, slučaj je izgledao loše:
- policija nije izašla na uviđaj
- u krivičnom postupku nikada nije utvrđeno koje je vozilo učestvovalo, a postupak se vodio protiv nepoznatog učinioca
- žena je paralelno tužila i Garantni fond, pa je „Lasta” tvrdila da to pokazuje da nije dokazala kako se nezgoda dogodila
Prvostepeni sud je zahtev odbio. Apelacioni sud je održao raspravu, utvrdio događaj i dosudio naknadu. Vrhovni sud je to potvrdio.
Šta je pomoglo? Između ostalog ovo:
„Uviđaj policije na licu mesta nije obavljen ali je policija, na poziv lekarske ekipe Urgentnog centra, obavila razgovor sa tužiljom o nezgodi i o tome sačinila izveštaj.“
I ključna rečenica Vrhovnog suda: „tuženi tokom postupka pretpostavku uzročnosti štete od autobusa kao opasne stvari nije oborio.“ Paralelna tužba protiv Garantnog fonda joj nije naškodila (Vrhovni sud, 16.09.2025, Rev 20218/2024).
Važna ograda: ovde je tužen vlasnik autobusa, prevoznik, a ne osiguravač. Ona je bila pešak, a autobus u pokretu, pa je važila pretpostavka iz člana 173. Kod sudara dva vozila u pokretu primenjuju se pravila o krivici (ZOO čl. 178), pa ova pretpostavka tu ne pomaže (moje izvođenje iz zakona).
Pouka: ako policija ne izađe, tražite da bar zapiše razgovor sa vama, i u bolnici. Taj papir je u ovom predmetu bio deo dokaza. Više u tekstu Kada zvati policiju posle saobraćajne nezgode.
Zamka broj 1: vaš doprinos
Pretpostavka uzročnosti ne znači da ćete dobiti sve. Ako ste i vi napravili propust, naknada se smanjuje:
„Oštećenik koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila, ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu.“ (ZOO čl. 192 st. 1)
To važi i za bol i strah, ne samo za izgubljenu zaradu. Evo kako je to izgledalo kod pešaka:
| Situacija | Doprinos pešaka | Ko je tužen | Presuda |
|---|---|---|---|
| Dete od 13 godina prelazilo ulicu van pešačkog prelaza, odmah po izlasku iz autobusa | 50% | vozač | Vrhovni kasacioni sud, 21.10.2020, Rev 2997/2020 |
| Pešakinja stajala pored vozila parkiranog delom na kolovozu | 30% (utvrđeno u ranijoj parnici) | osiguravač i vozač | Vrhovni kasacioni sud, 08.06.2017, Rev 1482/2016 |
| Pešakinja koju je udario auto; okolnosti se iz odluke ne vide | 20% (utvrđeno u ranijoj parnici) | osiguravač | Vrhovni kasacioni sud, 27.10.2016, Rev 1734/2015 |
| Devojčica od 9 godina na obeleženom pešačkom prelazu, pri smanjenoj vidljivosti i vlažnom kolovozu; nije utvrđeno da li je hodala ili trčala | 15% | osiguravač | Apelacioni sud u Beogradu, 06.10.2010, Gž 2604/2010 |
| Pešakinja oborena na autobuskom stajalištu | nije utvrđen | vlasnik autobusa | Vrhovni sud, 16.09.2025, Rev 20218/2024 |
Dva slučaja vredi ispričati.
Dete i autobus. Dete od 13 godina izašlo je iz autobusa i odmah krenulo preko ulice, van prelaza, jer mu je kuća bila preko puta stanice. Udario ga je auto. Prvostepeni sud je doprinos deteta procenio na 20%, a apelacioni na 50%. Vrhovni kasacioni sud je potvrdio 50%, „jer je tužilac prelazio ulicu van pešačkog prelaza, da je započeo prelaženje ulice ubrzo po izlasku iz autobusa”. Naknada je sa 990.000 pala na 540.000 dinara.
Ali sud nije stavio svu krivicu na dete. Vozačica je, po oceni suda, „mogla uočiti autobus koji je bio na stajalištu i pretpostaviti uobičajeno ponašanje dece pešaka na mestu nastanka saobraćajne nezgode”. Ovde je tužena bila vozačica lično, ne osiguranje (Vrhovni kasacioni sud, 21.10.2020, Rev 2997/2020).
Devojčica na prelazu. Decembar 1986, Velika Plana. Devojčica od devet godina bila je na obeleženom pešačkom prelazu sa nekoliko drugara kad ju je udario auto. Preminula je nekoliko dana kasnije. Vozač je krivično osuđen.
Njeni roditelji i sestre tužili su osiguravača. Iako je bila na prelazu, sud je njen doprinos utvrdio na 15%, jer „је као пешак неопрезно прелазила коловоз, а да се претходно није уверила да такву радњу може безбедно да изврши”. Vozaču je pripisano 85%, jer „није довољно обратио пажњу на пешаке који су се налазили на коловозу” (Apelacioni sud u Beogradu, 06.10.2010, Gž 2604/2010).
Šta ovo znači za vas (moje izvođenje iz ovih odluka): ni pešački prelaz, ni detinjstvo ne garantuju da doprinosa neće biti. Ali ni van prelaza krivica ne pada automatski na pešaka. Sudovi gledaju i šta je vozač mogao da predvidi: autobus na stajalištu, decu, grupu ljudi na prelazu. Procenat doprinosa koji osiguranje upiše u ponudu nije konačan. Više o tome, sa tabelom za putnike, u tekstu Naplata nematerijalne štete nakon udesa.
Zamka broj 2: suma osiguranja nije neograničena
Kod teških povreda šteta može biti velika: renta za izgubljenu zaradu, godinama.
Septembar 2005. Auto je na seoskom putu, posle pokušaja kočenja, udario muškarca, a zatim i njegovu suprugu, koja je stajala pored vozila parkiranog delom na kolovozu. Ona je ostala trajno nesposobna za rad. Tužila je i osiguravača i vozača.
Vrhovni kasacioni sud je rekao:
„prvotuženi, kao osiguravač, solidarno odgovara za štetu u granicama sume osiguranja, a drugotuženi, kao imalac motornog vozila duguje naknadu cele štete.“
Od limita osiguranja ostalo je neiskorišćeno 16.824,28 evra. Toliko je osiguravač bio dužan, solidarno sa vozačem. Ostatak, 3.953,93 evra, i mesečnu rentu od 722,35 evra platiće vozač sam (Vrhovni kasacioni sud, 08.06.2017, Rev 1482/2016).
Pouka (moje izvođenje): kod teških povreda vredi tužiti i osiguravača i vlasnika vozila. Ako se suma osiguranja potroši, ostaje vam neko od koga možete da naplatite ostatak. Ovaj predmet je rešavan po starom zakonu, sa drugačijim minimalnim sumama.
Zamka broj 3: posledice koje se jave kasnije
Kod teških povreda stanje se ponekad pogorša godinama posle nezgode.
Pešakinja povređena 2003. dobila je u prvom sporu nematerijalnu štetu, uz doprinos od 20%. Posle toga joj se zdravlje pogoršalo, pa je u drugom sporu dobila naknadu i za dodatno umanjenje životne aktivnosti. Na kraju je ostala bez radne sposobnosti i otišla u invalidsku penziju. U trećoj tužbi tražila je razliku između zarade koju bi imala i penzije.
Apelacioni sud je to odbio, jer je posao formalno izgubila kao tehnološki višak. Vrhovni kasacioni sud je presudu preinačio: tegobe od nezgode bile su pravi razlog gubitka radne sposobnosti. Dosuđeno joj je 603.848,22 dinara, umanjeno za isti doprinos od 20% (Vrhovni kasacioni sud, 27.10.2016, Rev 1734/2015). Tužen je bio osiguravač.
Pouka: novo pogoršanje može da bude osnov za novi zahtev. Ali to važi samo ako niste potpisali poravnanje kojim ste se odrekli svega. Biciklista koji je potpisao poravnanje da je namiren za štetu koja je „проистекла или може проистећи” izgubio je spor, iako je veštačenje kasnije utvrdilo trajno umanjenje životne aktivnosti od 25% (Apelacioni sud u Beogradu, 22.04.2026, Gž 1686/2026). Detaljnije u tekstu Naplata nematerijalne štete nakon udesa.
Ako je vozač bio pijan ili pobegao
To je problem osiguranja i vozača, ne vaš. Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju (čl. 29 st. 2):
„Gubitak prava iz osiguranja na osnovu stava 1. ovog člana nema uticaja na pravo oštećenog lica na naknadu štete.“
Osiguranje vam to ne sme ni prigovoriti (ZOOS čl. 28). Isplatiće vas, pa će se naplatiti od vozača. Dva primera sa povređenim pešacima:
- Vozač je imao 2,22 promila. Osiguravač je pešaku isplatio 1.105.000 dinara, a onda tražio povraćaj od lica upisanog u saobraćajnu dozvolu. Taj spor je izgubio, jer je to lice auto već bilo prodalo – ali pešak je svoj novac već dobio (Vrhovni sud, 11.05.2023, Rev 19560/2022).
- Vozač je napustio mesto nezgode bez podataka o sebi i o osiguranju. Osiguravač je platio povređenom pešaku, a zatim se osnovano naplatio od vozača (Viši sud u Užicu, 24.02.2021, Gž 585/20; prema prikazu u Izboru sudske prakse 2/2022, tekst odluke nismo imali).
Više u tekstu Krivac je bio pijan, bez dozvole ili je pobegao: ko vam plaća štetu?
Ako vozilo ostane nepoznato, za povrede plaća Garantni fond: „Šteta zbog smrti, povrede tela ili narušavanja zdravlja prouzrokovana upotrebom nepoznatog motornog vozila” naknađuje se iz Fonda (ZOOS čl. 92). O tome u tekstu Naplata štete posle udesa sa nepoznatim vozilom.
Ako ste bili na biciklu
Za bicikliste smo našli manje odluka nego za pešake. Zato ovde razdvajamo šta su sudovi rekli od onoga što mi izvodimo.
Šta je sud rekao. Biciklista može biti i saučesnik u nezgodi. U raskrsnici su i vozač automobila i biciklistkinja ušli bez provere i udarili motocikl koji je imao prvenstvo. Osiguravač automobila je vlasniku motocikla vansudski platio polovinu štete. Vlasnik je tužio za drugu polovinu, i Viši sud u Pančevu je osiguravača obavezao da plati i nju:
„Kako su navedenu saobraćajnu nezgodu prouzrokovali vozač bicikla i vozač putničkog vozila, a veštačenjem se nisu mogli utvrditi njihovi udeli, to je odgovornost tuženog i vozača bicikla solidarna, primenom člana 206. Zakona o obligacionim odnosima”
Vrhovni sud o ovome nije odlučivao meritorno. Reviziju osiguravača je odbacio kao nedozvoljenu, jer je reč o sporu male vrednosti, pa je ostala na snazi presuda višeg suda (Vrhovni sud, 03.10.2024, Rev 21912/2023). To nije stav Vrhovnog suda.
Šta mi izvodimo (nije potvrđeno presudom koju smo imali):
- Ako ste biciklista i povređeni ste, za vaš doprinos važi isto pravilo kao za pešaka (ZOO čl. 192): vožnja noću bez svetla ili ulazak u raskrsnicu bez provere mogu da smanje naknadu.
- Bicikl nije motorno vozilo, pa za njega nema obaveznog osiguranja od autoodgovornosti. Ako vi kao biciklista prouzrokujete štetu drugome, kao biciklistkinja u ovom predmetu, za nju odgovarate lično.
- Da li se pretpostavka uzročnosti iz člana 173 primenjuje i kad auto udari biciklistu, kao kod pešaka, nismo našli u odluci koja to izričito kaže. Neutvrđeno.
Zamka broj 4: rok
Ovo je najčešći način da se izgubi pravo koje je inače jasno.
Odštetni zahtev osiguranju ne zaustavlja rok. Motociklista je 2007. podneo zahtev osiguravaču, a odbijenicu je dobio tek 2014. Tužio je 2016. i izgubio sve, iako je štetnik bio krivično osuđen:
„Obraćanje direktno osiguravaču ne dovodi do prekida zastarelosti potraživanja.“ (Vrhovni sud, 27.12.2023, Rev 11854/2023)
To je u skladu sa zakonom: rok se prekida radnjom „pred sudom ili drugim nadležnim organom” (ZOO čl. 388), a „Za prekid zastarevanja nije dovoljno da poverilac pozove dužnika pismeno ili usmeno da obavezu ispuni.“ (ZOO čl. 391). Napomena: Vrhovni sud u toj odluci ne navodi ove članove po broju; povezivanje je naše.
A pritužba Narodnoj banci Srbije ili posredovanje kod NBS? Da li utiču na rok, nismo uspeli da utvrdimo ni u propisu ni u presudi. Ne računajte da ga zaustavljaju.
Krivični postupak može da produži rok, ali ne uvek. Kad je šteta prouzrokovana krivičnim delom, rok može biti duži (ZOO čl. 377). U slučaju devojčice iz Velike Plane, nezgoda je bila 1986, a tužba podneta 2002. – i nije bilo kasno, jer je vozač bio osuđen, a duži rok važi i prema osiguravaču: „под појмом одговорно лице из члана 376. подразумева се како учинилац кривичног дела, тако и лице које одговара за штету која је учињена кривичним делом када сам није учинилац тог дела” (Apelacioni sud u Beogradu, 06.10.2010, Gž 2604/2010; u odluci stoji „члана 376.“, iako se po smislu odnosi na čl. 377).
Ali ako krivični postupak nije ni pokrenut, duži rok ne važi: „kako protiv ovog lica, kao eventualnog izvršioca krivičnog dela, nije ni pokrenut krivični postupak, to nisu ispunjeni uslovi za primenu roka zastarelosti iz člana 377. ZOO”. Roditelji poginulog sina tužili su skoro pet godina posle nezgode i izgubili zbog zastarelosti (Vrhovni kasacioni sud, 13.05.2021, Rev 5885/2020). To je obrazloženje uz rešenje kojim revizija nije prihvaćena, a ne meritorna presuda Vrhovnog suda.
Imovinskopravni zahtev – dve odluke, različit naglasak.
- Vrhovni kasacioni sud je prekid roka vezao za to što su oštećeni u krivičnom postupku postavili zahtev za naknadu: „zastarevanje prekinuto podnošenjem imovinskopravnog zahteva u krivičnom postupku”. Nov rok je tekao od pravnosnažne osuđujuće presude (Vrhovni kasacioni sud, 02.07.2020, Rev 4490/2018).
- Apelacioni sud u Beogradu je rekao da rok prekida sam krivični postupak, „без обзира да ли је у кривичном поступку био истакнут имовинско правни захтев” (Apelacioni sud u Beogradu, 06.10.2010, Gž 2604/2010).
Po našem čitanju, Vrhovni kasacioni sud u Rev 4490/2018 nije rekao da bez zahteva prekida nema. Ali ni da ga ima. Sigurnije je postaviti imovinskopravni zahtev (moje izvođenje). To ne košta mnogo, a ne zavisi od toga koje će se shvatanje primeniti.
Opšte pravilo, ako ništa od ovoga ne važi: tri godine od kad ste saznali za štetu i za štetnika, a najviše pet od nezgode (ZOO čl. 376). Detaljno u tekstu Koliko dugo imate pravo na odštetu posle udesa?
Šta da uradite
- Hitna pomoć i lekar, odmah. Medicinska dokumentacija od dana nezgode je osnovni dokaz da su povrede iz nje.
- Policija. Ako ne izađe na uviđaj, tražite da sačini bar službenu belešku ili izveštaj o razgovoru, i u bolnici. U Rev 20218/2024 upravo je takav izveštaj bio deo dokaza.
- Zapišite tablice i svedoke. Ako vozač pobegne, a tablice su poznate, plaća osiguranje tog vozila. Ako vozilo ostane nepoznato, za povrede plaća Garantni fond.
- Fotografišite mesto. Pešački prelaz, stajalište, osvetljenje, znakove. Kod pešaka i biciklista doprinos je najčešće sporan, a to se dokazuje mestom i vidljivošću. Više u tekstu Vodič za uviđaj posle saobraćajne nezgode.
- Zahtev podnesite osiguranju vozila koje vas je udarilo. Kod teških povreda razmislite da tužite i vlasnika vozila, zbog sume osiguranja.
- Ne prihvatajte procenat doprinosa bez obrazloženja. Pitajte na čemu se zasniva.
- Ne potpisujte poravnanje dok se lečenje ne završi, naročito ne ono kojim se odričete i štete koja tek može da nastane.
- Ako se vodi krivični postupak, postavite imovinskopravni zahtev.
- Pazite na rok. Čekanje na odgovor osiguranja ga ne zaustavlja.
Ukratko
Kao pešak ne morate da dokazujete da je vozač kriv. Na vozaču, vlasniku vozila ili osiguranju je da dokaže suprotno. Ako je povređeno treće lice u sudaru dva vozila, imaoci vozila odgovaraju solidarno.
Ali to nije garancija pune naknade. Sudovi su pešacima, i deci, i na prelazu i van njega, smanjivali naknadu za 15 do 50%. Osiguranje plaća do sume osiguranja. A rok teče i dok čekate odgovor osiguranja.
Pijan ili pobegao vozač vam ne umanjuje pravo. Nepoznato vozilo ga ne gasi, jer za povrede plaća Garantni fond.
Za bicikliste je praksa koju imamo tanja. Pravila o doprinosu i roku važe isto, a biciklista može i sam da odgovara drugome.
Izvori:
Zakon o obligacionim odnosima, čl. 173, 174, 177, 178 st. 4, 192, 206, 376, 377, 388 i 391.
Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju, čl. 28, 29 i 92.
Sudska praksa: Vrhovni sud, 16.09.2025, Rev 20218/2024; Vrhovni kasacioni sud, 21.10.2020, Rev 2997/2020; Apelacioni sud u Beogradu, 06.10.2010, Gž 2604/2010 (datum iz zaglavlja odluke; u uvodu odluke navedena je sednica održana 23.11.2010); Vrhovni kasacioni sud, 08.06.2017, Rev 1482/2016; Vrhovni kasacioni sud, 27.10.2016, Rev 1734/2015; Apelacioni sud u Beogradu, 22.04.2026, Gž 1686/2026; Vrhovni sud, 11.05.2023, Rev 19560/2022; Viši sud u Užicu, 24.02.2021, Gž 585/20 (Izbor sudske prakse 2/2022); Vrhovni sud, 03.10.2024, Rev 21912/2023 (rešenje; ostala je na snazi presuda Višeg suda u Pančevu Gž 485/23); Vrhovni sud, 27.12.2023, Rev 11854/2023; Vrhovni kasacioni sud, 13.05.2021, Rev 5885/2020 (rešenje); Vrhovni kasacioni sud, 02.07.2020, Rev 4490/2018.