Stojite na crvenom. Vozač iza vas ne zakoči na vreme i udari vam u zadnji branik.
Vi niste krivi. Ali auto ide u servis, i tu ostaje. Nedelju. Dve. U jednom slučaju koji smo pratili, ukupno 54 dana do preuzimanja.
U međuvremenu, na posao morate da idete. Dete u školu, takođe.
Čovek iz tog slučaja je danima zvao Car:Go i uzimao rent-a-car. A u svom opisu je napisao samo ovo:
„čekao Car:Go, koji mi niko neće refundirati”
Deset i više dana prevoza. Nikad ga nije ni tražio.
Da li je bio u pravu?
Odgovor zavisi od jednog detalja koji je lako prevideti. Auto se nije vodio na njega. Bio je službeni.
Prvo ćemo objasniti kako je kad je auto vaš. Na službeni auto vraćamo se pred kraj teksta.
Da li osiguranje krivca plaća zamenski prevoz?
Može, ali samo ako ga tražite i dokažete. Osiguranje krivca troškove zamenskog prevoza ne nudi samo od sebe, i ne priznaje ih u svakom iznosu.
Zakon ne pominje rent-a-car ni taksi. Nigde.
Osnov se izvodi iz tri člana Zakona o obligacionim odnosima:
- čl. 155: šteta je „umanjenje nečije imovine”
- čl. 189: oštećeni ima pravo na naknadu te štete
- čl. 190: naknada treba da vašu „materijalnu situaciju” vrati u stanje u kome bi bila da nezgode nije bilo
Novac koji ste dali za prevoz zato što vam je auto u servisu umanjio je vašu imovinu. Bez nezgode ga ne biste potrošili.
To je argument. Jak, i teško ga je pobiti. Ali ostaje argument, a ne pravilo koje osiguravač mehanički primenjuje.
Sud ga je bar jednom i primenio. Privredni apelacioni sud je firmi dosudio stvarno plaćen najam zamenskog vozila (Pž 4643/24). Za privatno lice presudu nismo našli, ali osnov je isti.
Vrhovni kasacioni sud je u jednom sporu prevoznika rekao još nešto korisno. Niži sud je odbio troškove najma zamenskog autobusa sa obrazloženjem da je prevoznik mogao jeftinije da kupi drugi. Vrhovni kasacioni sud je tu presudu ukinuo: „Niti je unajmljivanje drugog autobusa štetna radnja, već je posledica štetne radnje”, i nema osnova da se odgovornost prebaci na oštećenog zato što je izabrao da unajmi vozilo pre nego što mu je šteta isplaćena (Vrhovni kasacioni sud, 22.10.2020, Prev 227/2020). Koliko dugo je najam smeo da traje, sud nije rešio – vratio je predmet na ponovno suđenje.
U praksi to znači da ćete morati da dokažete da je izdatak bio stvaran, potreban i razuman. Sve što ovaj uslov ne ispuni, osiguravač ima pravo da ospori.
Zašto ga onda ljudi ne traže?
Uglavnom zato što pretpostave da ne mogu.
Osiguranje vam ovu stavku neće samo ponuditi. Procenitelj piše zapisnik o šteti na vozilu, i tu se prevoz ne pojavljuje. Ako ga ne tražite, niko ga neće računati.
A i kad ga tražite, osiguravači ga redovno osporavaju.
Kad ga osporavaju, traže odgovor na tri pitanja.
Tri pitanja na koja morate imati odgovor
Kad tražite troškove prevoza, osiguravač proverava tri stvari. Pripremite odgovor na svaku pre nego što predate zahtev.
1. Da li ste zaista platili?
Treba vam dokaz o izdatku. Račun rent-a-car agencije, potvrde o vožnjama iz aplikacije, fiskalni računi za taksi, izvod iz banke.
Usmeno „vozio sam se taksijem dve nedelje” ne vredi ništa.
Aplikacije kao Car:Go čuvaju istoriju vožnji. Izvezite je ili napravite snimke ekrana dok je još tu.
Sudovi ovo potvrđuju. U jednom sporu naknada za nekorišćenje vozila odbijena je jer „nisu priloženi dokazi na osnovu kojih bi se izračunao stvarni trošak” – veštak je računao samo na osnovu izjave oštećenog (Vrhovni kasacioni sud, 23.12.2020, Rev 3666/2020).
Ali ako računa za svaku vožnju nemate, ne odustajte. U drugom sporu, čovek je godinama koristio taksi umesto svog vozila, a računa nije imao – imao je svedoka i medicinsku dokumentaciju o tome zašto mu je prevoz bio potreban. Apelacioni sud je ukinuo presudu kojom mu je zahtev odbijen, jer prvostepeni sud te dokaze nije ni ocenio (Apelacioni sud u Beogradu, 12.08.2024, Gž 3935/2024). Svedoci – taksista, član porodice – i dokumentacija o tome kuda ste išli mogu dopuniti račune koji nedostaju.
Obe ove odluke su iz sporova sa državom zbog oduzetog vozila, a ne sa osiguranjem. Pravilo o dokazima je ipak opšte.
2. Da li vam je vozilo bilo potrebno?
Ovo je nužnost. Osiguravač može da pita zašto niste išli gradskim prevozom.
Odgovor treba da bude konkretan. Posao na drugom kraju grada, rad u smenama, prevoz deteta, odlazak na lečenje, mesto gde javnog prevoza nema.
Napišite to u zahtevu, u dve-tri rečenice. Ako imate potvrdu poslodavca o radnom vremenu ili mestu rada, priložite je.
3. Da li je zamensko vozilo bilo primereno?
Ovo je srazmernost. Ako vam je oštećen Golf, a uzmete Mercedes iz rent-a-car agencije, daćete im razlog da ospore iznos.
Uzmite vozilo iste ili niže klase od vašeg.
Ista logika važi i za taksi. Ako ste svakodnevno taksijem prelazili 40 kilometara, a imate stanicu autobusa ispred kuće, očekujte pitanje.
Koliko dana se priznaje?
Manje nego što mislite. Priznaje se vreme koje je objektivno potrebno za popravku, a ne vreme koje je auto stvarno proveo u servisu.
Postoji presuda koja to pokazuje. Firma je iznajmila zamensko vozilo dok joj je auto bio na popravci i tražila troškove najma. Sud je naložio veštačenje. Veštak je utvrdio da je popravka objektivno trebalo da traje 8 dana. Sud je dosudio najam za tih 8 dana, i ni dan više (Privredni apelacioni sud, Pž 4643/24).
Zašto ne više? Jer firma nije dokazala, kako sud kaže, „da je došlo do zastoja u isporuci delova, kašnjenja servisa ili administrativnih prepreka”.
Dobra vest je u toj istoj rečenici. Duži period može da se prizna. Ali samo ako dokažete šta je tačno kasnilo.
Sudski veštaci vreme bez vozila ionako ne posmatraju kao jedan broj. Rastavljaju ga na korake:
| Korak | Koliko traje po radu veštaka |
|---|---|
| Prijava štete | do 3 dana |
| Izrada zapisnika o oštećenju | 1 do 3 dana |
| Čekanje na zapisnik MUP-a | oko 15 dana (Novi Sad) |
| Predaja vozila servisu | 1 do 2 dana |
| Sama popravka | po normativu radnih sati |
| Nabavka delova koje servis nema | 3 dana i više |
Uradite isto i vi.
Za svaki korak sačuvajte datum i dokaz. Kad ste prijavili štetu, kad je procenitelj napravio zapisnik, kad je stigao policijski zapisnik, kad je servis primio auto, kad su delovi naručeni i kad su stigli, kad ste preuzeli vozilo.
Bez toga, osiguravač i sud uzimaju samo „normativno” vreme popravke. Sa tim, imate čime da opravdate svaki dan preko toga.
Jedan korak sud ne priznaje: čekanje na policijski zapisnik. Veštaci ga ubrajaju u vreme bez vozila. Ali Privredni apelacioni sud je presudio drugačije. U jednom predmetu (Pž 1605/23) priznao je samo vreme popravke koje je utvrdio veštak, „bez obzira na to koliko dugo je osiguravač odlagao odluku zbog nedostatka dokumentacije”.
Ovo je sporno. Sutkinja koja je te presude prikazala smatra da oštećeni ne sme da plaća za sporost državnih organa. Ali za sada računajte da dani čekanja na zapisnik neće biti priznati.
I još jedna zamka. U dve presude sud je oštećenom zamerio što je čekao isplatu umesto da odmah popravi auto ili uzme zamensko. Ocenio je da je time sam doprineo da šteta bude veća. Ako ne možete sami da platite popravku pre isplate, zapišite to i sačuvajte dokaz. Kasnije će vam trebati.
Isto pravilo ponavlja se i u drugim presudama:
- Prevoznik kome je kamion bio totalna šteta tražio je izgubljenu dobit za ceo period od zahteva do isplate. Sud je priznao samo vreme potrebno za nabavku drugog vozila: „Право на изгубљену добит у конкретној ситуацији тужилац остварује само за онај период за који је потребно да изврши набавку” (Privredni apelacioni sud, 22.11.2024, Pž 2246/24).
- U drugom sporu sud je rekao da bi savestan vlasnik štetu „отклони без одуговлачења”, i da odbijanje osiguravača samo po sebi ne objašnjava zašto popravka nije počela (Privredni apelacioni sud, 03.06.2020, Pž 721/19).
- Najstroži primer: prevoznik nije popravio vozilo, nije prodao ostatke niti kupio drugo, i tražio izgubljenu dobit za osam godina. Dobio je samo za oko godinu i po; za ostalo, „zbog potpuno pasivnog ponašanja tužioca kao oštećenog”, sud je rekao da je dalju štetu prouzrokovao sam (Vrhovni kasacioni sud, 30.03.2011, Rev 1545/10).
Sve tri su presude firmama. Za privatno lice merilo je pažnja dobrog domaćina, ali smisao je isti: ne odlažite popravku ili nabavku dok čekate novac, ili zapišite zašto niste mogli drugačije.
Šta ako je kašnjenje izazvalo samo osiguranje?
Dešava se.
U slučaju sa početka teksta, auto je stajao rastavljen deset dana. Delovi su bili u servisu. Osiguranje nije htelo da izda garantno pismo, jer je sa tim servisom imalo svoj poslovni spor.
Oštećeni nije bio strana u tom sporu. Ali je deset dana plaćao prevoz zbog njega.
Dve stvari iz toga:
- Garantno pismo vam nije neophodno. Možete tražiti da vam isplate štetu na račun, po predračunu servisa, i servis platite sami. Taj čovek je to na kraju i uradio, ali tek desetog dana.
- Dane koje je izgubilo osiguranje tražite, ali bez garancije. Kad osiguranje kasni zbog sopstvenog spora sa servisom, to je jači argument od čekanja na policijski zapisnik, jer je kašnjenje očigledno njihovo. Ali sud uglavnom priznaje samo objektivno vreme popravke, a presudu baš za ovakav slučaj nismo našli. Zato je prva tačka važnija: ne čekajte garantno pismo ako ne morate.
A „auto-dani”? Da li dobijate nešto i ako niste ništa platili?
Za privatni automobil, po pravilu ne.
Postoji posebna naknada za to što vozilo nije moglo da se koristi, nezavisno od toga da li ste platili zamenski prevoz. Veštaci je zovu naknada za nekorišćenje vozila, ili auto-dani.
Ona nije uređena zakonom. Po radu sudskih veštaka iz Novog Sada, „sudskom praksom je uvedena”.
Ali osiguravači je priznaju po svojim internim pravilima, a ta pravila ne pokrivaju privatne automobile. Jedno društvo je izričito priznaje samo onome ko je oštećenim vozilom „profesionalno obavljao svoju registrovanu delatnost”.
Dakle: taksi, kombi, kamion, autobus, rent-a-car. Za njih se auto-dani računaju. Za privatni automobil koji služi samo vama, u vansudskom postupku na to ne računajte.
Izuzetak: vozilo kojim radite
Postoji međugrupa. Ako ste preduzetnik ili imate registrovanu radnju, i oštećeni automobil koristite za tu delatnost, veštaci takvo vozilo svrstavaju u vozila za privređivanje.
Za njih se auto-dani priznaju, po internoj skali osiguravača.
Ako ste u toj grupi, recite to u zahtevu i priložite dokaz da vozilo koristite za delatnost.
Dve presude pokazuju šta sud pri tome traži:
- Konkretan dokaz prihoda, ne pretpostavku. Naslednik vlasnika kombija tražio je naknadu kao da je vozilo moglo da se izdaje. Odbijen je: „Izmakla korist mora biti konkretno dokazana.“ Ni vlasnik ni on nisu imali registrovanu prevozničku delatnost (Vrhovni sud, 02.04.2025, Rev 16734/2024; spor sa državom).
- Neto, ne bruto. Od izgubljenog prihoda odbija se ono što zbog nekorišćenja niste ni potrošili – gorivo i slično (Privredni apelacioni sud, 25.06.2014, Pž 356/13).
I jedan slučaj koji vredi znati: fizičko lice tužilo je osiguranje za izmaklu korist zbog nemogućnosti korišćenja vozila, i to baš za iznos koji je osiguranje samo procenilo u vansudskom postupku (387.625 dinara), a onda zahtev „uslovno odbilo”. Sud je presudio u korist oštećenog (Apelacioni sud u Beogradu, 14.05.2021, Gž 2109/21). Iz presude se ne vidi da li je vozilo služilo za posao. Pouka je druga: sačuvajte svaku pisanu procenu osiguranja – teško će je kasnije osporiti.
Kako je to rešeno u Nemačkoj
U Nemačkoj se naknada za nekorišćenje priznaje i za privatne automobile. Postoji tabela po grupama vozila. Za Fiat Pandu oko 27 € po danu, za Opel Astru oko 35, za Mercedes C klase oko 50.
Osnove za to su tamo postavljene još 1961. godine.
Kod nas, kako kaže isti rad veštaka, „ova problematika nije stručno obrađena niti metodološki podržana pa se stoga u praksi ona različito tumači i primenjuje.“
Nemačka tabela nije pravo koje imate u Srbiji. Ali pokazuje da zahtev za nekorišćenje privatnog vozila nije neozbiljan. Ako idete na sud, to je argument koji vredi pomenuti.
Dve stavke, dva zahteva
Ovo je možda najvažniji praktičan savet u tekstu.
Troškove koje ste platili i auto-dane ne spajajte u jednu stavku.
To su dva različita osnova. Prvo je stvaran izdatak, dokazan računima. Drugo je naknada za nekorišćenje, sporna kod privatnog vozila.
Ako ih stavite zajedno, osiguravač može da odbije celu stavku sa obrazloženjem koje važi samo za auto-dane.
Kad su odvojene, odbijanje auto-dana ne dira vaše račune. Dva zahteva, dva odgovora.
Šta ako je auto službeni?
Ako vozite auto koji se vodi na firmu, oštećena je firma. Ona traži naknadu, i novac ide na njen račun. Vi kao vozač možete samo da obavite posao u njeno ime, i to samo ako imate ovlašćenje.
To menja tri stvari.
Treba vam ovlašćenje, i to ne samo za vožnju
Čoveku sa početka teksta osiguranje prvo nije htelo da primi prijavu. Imao je ovlašćenje za upravljanje vozilom, ali ne i za prijavu štete.
Kasnije mu je pravna služba osiguranja osporila i pravo da kaže kome se novac isplaćuje. Za to, po njima, treba ovlašćenje za raspolaganje imovinom firme.
Zato tražite od firme unapred, pre nego što vam zatreba, ovlašćenje koje pokriva tri stvari:
- upravljanje vozilom
- prijavu štete
- davanje instrukcije za isplatu
Ako ga nemate u kolima onog dana kad vas udare, izgubićete dane dok ga ne pribavite.
Prevoz neka plati firma
Ovde je odgovor na pitanje sa početka.
Ako firma iznajmi zamensko vozilo, ili vam vrati novac za taksi, to je trošak firme. Firma ga traži od osiguranja kao svoju štetu, istim argumentom kao privatno lice.
Ako prevoz plaćate sami, a firma vam ga ne vrati, stvar je nejasna. Auto nije vaš, pa nije sigurno da se vaš izdatak može tražiti kao šteta. Za taj slučaj nismo našli ni propis ni presudu.
Tako je bilo i u slučaju sa početka. Plaćao je sam. Njegovo „niko mi neće refundirati” zato možda nije bilo daleko od istine.
Ali to je mogao da reši jednim mejlom firmi, prvog dana.
Neka prevoz plati ili vrati firma. Onda trošak ima vlasnika koji je ujedno i oštećeni.
Auto-dani: bolja šansa, ali ne i sigurna
Službeni auto može da spadne u grupu vozila za privređivanje. To su vozila koja vlasnik koristi za svoju registrovanu delatnost. Za tu grupu osiguravači auto-dane priznaju po internoj skali.
Pitanje je da li je auto zaista služio za delatnost.
Komercijalista koji obilazi kupce to verovatno može da dokaže, ako firma vodi putne naloge ili evidenciju vožnji.
Direktor koji autom uglavnom ide od kuće do kancelarije to teže dokazuje.
Ako firma traži auto-dane, neka priloži tu evidenciju.
I jedna ograda. Ako je firma za iste dane platila rent-a-car, očekujte da osiguravač odbije auto-dane za te dane, jer je korišćenje već nadoknađeno. Ovo je naša procena, nismo je našli u izvorima.
Ako je auto na lizingu
Tada vlasnik nije ni firma, nego lizing kuća. Verovatno će vam trebati i njena saglasnost, makar za isplatu. Ovo nismo proverili. Pitajte lizing kuću čim prijavite štetu.
Sve o službenom autu, od ovlašćenja do povrede vozača, opisali smo u tekstu Udes sa službenim autom: šta morate da znate vi i šta mora da zna firma.
Šta raditi od prvog dana
Ako znate da ćete ostati bez auta, uradite ovo odmah, dok se još ništa nije izgubilo:
- javite osiguravaču pismeno da vam je vozilo potrebno i da ćete koristiti zamenski prevoz (nije propisano, ali kasnije teže mogu reći da nisu znali)
- uzmite zamensko vozilo iste ili niže klase od vašeg
- čuvajte svaki račun, potvrdu iz aplikacije, izvod
- zapišite zašto vam je vozilo potrebno (posao, deca, lečenje)
- zapišite datume: prijava, zapisnik, policijski zapisnik, prijem u servis, delovi, preuzimanje
- tražite od servisa pismenu potvrdu od kog do kog dana je vozilo bilo kod njih
- svaki telefonski razgovor sa osiguravačem potvrdite mejlom
Šta ako odbiju ili ponude manje?
Isti put kao kod svake druge štete.
Nesporni deo isplaćuju odmah. Ako priznaju štetu na vozilu, a sporan im je samo prevoz, štetu na vozilu ste dužni da dobijete u zakonskom roku, kao predujam. Prihvatanje tog dela ne gasi pravo na ostatak.
Prigovor osiguravaču. Pismeno, sa računima i obrazloženjem nužnosti. Dužni su da odgovore u roku od 15 dana.
Pritužba Narodnoj banci Srbije. Ako odgovora nema ili nije zadovoljavajući. Besplatno je.
Sud. Za stvarno plaćen i potreban prevoz imate dobar argument. Firmi je sud najam dosudio (Pž 4643/24), ali samo za vreme popravke koje je utvrdio veštak. Za privatno lice presudu nismo našli. Iznosi ovde često nisu veliki, pa sami procenite da li se sud isplati. Prva dva koraka ništa ne koštaju.
Ukratko
Troškove zamenskog prevoza koje ste stvarno platili imate dobar osnov da tražite. Zakon ih ne pominje izričito, ali proizlaze iz pravila da vam se nadoknadi sve za šta vas je nezgoda stvarno oštetila.
Pripremite tri odgovora: da ste platili, da vam je vozilo bilo potrebno, i da zamensko nije bilo luksuznije od vašeg.
Broj dana branite po koracima, sa datumima.
Auto-dane za privatni automobil, u vansudskom postupku, ne očekujte. Ako vozilo koristite za registrovanu delatnost, tražite ih.
Ako je auto službeni, oštećena je firma. Obezbedite ovlašćenje za prijavu i isplatu, i neka prevoz plati ili vrati firma.
I nemojte unapred zaključiti da vam „niko neće refundirati”.
O tome koliko osiguravač sme da čeka sa isplatom piše u tekstu Koliko dugo se čeka isplata osiguranja posle udesa. Ako ste taksista, pročitajte Taksista u saobraćajnoj nezgodi: kako naplatiti izgubljenu zaradu.
Izvori:
Zakon o obligacionim odnosima, čl. 155, 185, 189 i 190.
Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju, čl. 25.
Vjekoslav Posavac, Tibor Bodolo, „Utvrđivanje naknade nastale zbog nemogućnosti korišćenja vozila”, Udruženje sudskih veštaka „Vojvodina”, Novi Sad.
Tibor Bodolo, Aleksandar Adam, „Utvrđivanje naknade štete za nekorišćenje taksi vozila u gradskim uslovima”, Zbornik radova, Savetovanje 2022, str. 390–394.
Milica Goravica Stakić, „Izmakla korist usled nemogućnosti korišćenja motornog vozila („Auto-dani”)“, Tokovi osiguranja 4/2025, str. 819–825 (prikaz presuda Privrednog apelacionog suda Pž 4643/24, Pž 1605/23, Pž 10828/21 i Pž 2246/24).
Sudska praksa: Vrhovni kasacioni sud, 22.10.2020, Prev 227/2020; Vrhovni kasacioni sud, 23.12.2020, Rev 3666/2020; Apelacioni sud u Beogradu, 12.08.2024, Gž 3935/2024; Privredni apelacioni sud, 22.11.2024, Pž 2246/24; Privredni apelacioni sud, 03.06.2020, Pž 721/19; Vrhovni kasacioni sud, 30.03.2011, Rev 1545/10; Vrhovni sud, 02.04.2025, Rev 16734/2024; Privredni apelacioni sud, 25.06.2014, Pž 356/13; Apelacioni sud u Beogradu, 14.05.2021, Gž 2109/21.