Vozite autoputem, noć je, i iz mraka vam pred auto istrči pas. Ili srna na regionalnom putu. Ili ujutru nađete parkiran auto pod granom koja je pala u nevremenu.
Nema drugog vozača. Nema osiguranja krivca kome biste se obratili.
Mnogi tu stanu i misle da je šteta njihova.
Nije uvek tako. Za put, drveće pored puta, šahtove i krovove neko je odgovoran. I sudovi su u više slučajeva presudili da taj neko plaća.
U ovom tekstu je ko je to u kojoj situaciji, šta su sudovi rekli, i šta treba da uradite istog dana.
Prvo: ovde ne tražite od osiguranja od autoodgovornosti
Kad vas udari drugo vozilo, štetu plaća njegovo osiguranje od autoodgovornosti. Ovde drugog vozila nema.
Zato se naknada traži od onoga ko je bio dužan da opasnost otkloni:
| Šta se desilo | Od koga se traži |
|---|---|
| Životinja na autoputu ili državnom putu | upravljač puta (za državne puteve to je JP „Putevi Srbije”) |
| Divljač, a nema znaka upozorenja | upravljač puta i korisnik lovišta (lovačko udruženje), zajedno |
| Drvo palo na auto | onaj ko održava zelenilo – opština, gradsko komunalno preduzeće |
| Rupa, kamenje, radovi na putu | upravljač puta, i izvođač radova |
| Otvoren šaht | onaj ko upravlja kanalizacijom |
| Sneg ili led sa krova | vlasnik zgrade, kod stambenih zgrada stambena zajednica |
Osnov je opšte pravilo o odgovornosti za štetu iz Zakona o obligacionim odnosima, uz posebne zakone (o javnim putevima, o komunalnim delatnostima, o divljači i lovstvu).
Ako imate kasko, imate i drugi put. O tome na kraju.
Pas na autoputu: plaća upravljač puta – ali gleda se i vaša brzina
Septembar 2017, autoput E-75. Pas je istrčao pred auto jedne firme i auto je bio totalna šteta. Na toj deonici je postojala ograda, ali pas je mogao da uđe kod obližnje petlje, gde ograde nije bilo.
Privredni apelacioni sud je zahtev odbio: zakon, po njegovom mišljenju, ne traži ogradu duž celog autoputa.
Vrhovni sud je to preinačio, u posebnoj reviziji radi ujednačavanja prakse:
„U situaciji kada životinja jeste bila na autoputu i kretala se po njemu, to ukazuje da tuženi nije preduzeo sve potrebne mere da obezbedi nesmetano i bezbedno odvijanje saobraćaja na auto putu.“
Upravljač puta je odgovoran (Vrhovni sud, 18.07.2024, Prev 1372/2023).
Ali vlasnik je dobio samo polovinu. Veštak je utvrdio da je vozač trebalo da koči, a on je nastavio oko 120 km/h. Sud je zato utvrdio doprinos samog oštećenog od 50%, i Vrhovni sud ga nije menjao.
Šta je sve priznato, umanjeno za tih 50%:
- totalna šteta na vozilu
- šlepanje do servisa
- taksa za službenu belešku policije
- izgubljeni dani rada vozila (firma je auto koristila za posao)
A odbijen je porez na prenos za kupovinu drugog auta, jer firma nije dokazala da je auto zaista kupila i porez platila.
Pouka: pravo postoji, ali vaša brzina i reakcija biće pitanje broj jedan. Ako ste vozili propisno i niste imali kad da kočite, to treba da se vidi iz tragova, fotografija i nalaza veštaka.
Srna na putu bez znaka: upravljač puta i lovačko udruženje zajedno
Decembar 2017, skoro ponoć, put kod Zagrađa. Iz krivine su na put izašle srne, jedna za drugom. Vozač je skrenuo da ih izbegne, izgubio kontrolu i sleteo s puta. Teško je povređen, a auto je bio totalna šteta. Znaka „divljač na putu” na tom delu nije bilo.
Apelacioni sud je zahtev prema upravljaču puta odbio, jer znak nije bio predat upravljaču na održavanje.
Vrhovni sud je tu presudu ukinuo:
„Propust upravljača puta da izvrši zakonsku obavezu postavljanja odgovarajuće saobraćajne signalizacije uspostavlja solidarnu odgovornost tog pravnog lica i lovačkog udruženja za nastalu štetu.“
Sud se pozvao i na Zakon o divljači i lovstvu, po kome je korisnik lovišta dužan da preduzima mere da divljač ne pravi štetu (Vrhovni sud, 18.01.2024, Rev 16908/2022).
Dve stvari treba znati. Prvo, „solidarno” znači da celu štetu možete tražiti od bilo koga od njih dvojice. Drugo, predmet je vraćen da se utvrdi da li je nedostatak znaka bio jedini uzrok, ili je i vozač doprineo. Konačan ishod ne znamo. Ali osnov je jasan: ako na putu pored lovišta nema znaka, imate koga da tužite.
Drvo palo na auto: odgovara onaj ko održava zelenilo – i kad je bilo nevreme
Avgust 2015, Bačka Palanka. Auto je bio parkiran na obali Dunava, pored puta za vikend naselje. U nevremenu i jakom vetru na njega je pala stara vrba.
Viši sud u Novom Sadu je zahtev odbio: vlasnik, po njemu, nije dokazao vezu između štete i nečega što je opština uradila.
Vrhovni kasacioni sud je to preinačio. Održavanje zelenila je komunalna delatnost opštine. Opština „nije preduzela potrebne mere za uklanjanje izvora opasnosti jer je stablo vrbe palo usled snažnog nevremena i vetra”, i postoji veza „između radnji odnosno propuštanja tužene da ukloni stara i oštećena stabla i štete” (Vrhovni kasacioni sud, 12.05.2022, Rev 5635/2021).
Primetite: nevreme nije oslobodilo opštinu. Presudilo je to što stablo nije bilo uklonjeno ranije.
Pazite koga tužite
Isti tip štete, Beograd, 2017. Na auto u vožnji palo je stablo iz šume pored puta.
Vlasnik je prvo tužio JP „Putevi Srbije” i JP „Beograd put”. Izgubio je, jer oni nisu bili odgovorni za to drveće. Tek posle je tužio JKP „Zelenilo-Beograd”.
Tada se postavilo pitanje roka. Niži sudovi su smatrali da je rok počeo tek od nalaza veštaka, odnosno od presude u prvom sporu. Vrhovni kasacioni sud je rekao da nije:
„Tužilac je prema utvrđenim činjenicama notorno bio svestan da je pretrpeo štetu na svom vozilu još trenutkom kada je na vozilo palo stablo.“
Rok teče od dana kad je savestan oštećeni mogao da pribavi procenu, a ne od kad ju je stvarno pribavio. Ni spor protiv pogrešnog tuženog ga ne pomera (Vrhovni kasacioni sud, 02.12.2022, Prev 823/2022).
Pouka: pre tužbe utvrdite ko održava taj put, tu šumu ili to zelenilo. Pitajte opštinu, policiju, komunalno preduzeće – pismeno. Godina izgubljena u sporu sa pogrešnim tuženim može da vas košta celog zahteva.
Rupa, kamenje, radovi: zapisnik policije nije poslednja reč
Avgust 2016, zona radova na putu. Motociklista je izgubio kontrolu, udario u ogradu, pa u auto iz suprotnog smera. Tvrdio je da je naleteo na kamenje, koje su radnici sklonili pre dolaska policije.
U zapisniku o uviđaju je pisalo da je kolovoz „suv i čist”. Na osnovu toga, Apelacioni sud je zahtev prema upravljaču puta i izvođaču radova odbio.
Vrhovni sud je tu presudu ukinuo:
„To što je u zapisiku o uviđaju saobraćajne nezgode … navedeno da je kolovoz suv i čist, kao i da je asfalt kolovoza gladak, ravan i bez oštećenja ne znači da se u vreme kada se desila saobraćajna nezgoda da se na kolovozu nisu nalazile prepreke u vidu kamenja.“
Veštak mašinske struke je, iz oštećenja na motociklu, zaključio da je uzrok bio čeoni udar u prepreku. Sud mora da uzme u obzir i to (Vrhovni sud, 18.01.2024, Rev 16743/2022).
I ovde je ostalo otvoreno pitanje brzine: motociklista je vozio oko 63 km/h, gde je bilo dozvoljeno 40.
Pouka: ako je uzrok rupa ili prepreka, fotografišite je odmah, sa nečim što pokazuje veličinu, pre nego što je neko ukloni ili zakrpi. Oštećenja na vozilu sačuvajte za veštaka.
Otvoren šaht
Vozač je prešao preko šahta za kišnu kanalizaciju koji se otvorio i oštetio vozilo. Sud je presudio da odgovara onaj ko je zadužen za postavljanje šahtova i dužan je da ih nadgleda. Šteta je dokazana službenom beleškom policije, a iznos nalazom veštaka (Viši sud u Užicu, 24.02.2021, Gž 560/20, prikazano u Izboru sudske prakse 2/2022).
Sneg sa krova zgrade
Decembar 2018, Novi Sad. Auto parkiran u dvorištu zgrade zatečen je zatrpan snegom koji je pao sa krova. Kasko osiguranje je platilo štetu i zatim tužilo stambenu zajednicu da mu vrati novac. Osnovni i apelacioni sud su stambenu zajednicu obavezali da plati 462.077 dinara.
Vrhovni sud je tu presudu preinačio – ali ne zato što stambena zajednica nije odgovorna. Zahtev je bio zastareo: rok je počeo najkasnije kad je sačinjen zapisnik o oštećenju, a ne kad je kasko izvršio konačan obračun i isplatu (Vrhovni sud, 25.06.2025, Rev 3858/2025).
Vrhovni sud o samoj odgovornosti stambene zajednice dakle nije odlučivao. Ali niži sudovi su je prihvatili, a ceo spor je izgubljen na roku.
Gde je granica
Nije za svaku nezgodu na putu neko drugi kriv.
Vozač mopeda sleteo je sa nekategorisanog, privatnog puta i udario u betonski stub ograde voćnjaka. Porodica je tužila vlasnika puta, opštinu i državu, jer put nije imao dozvolu i ulaz nije bio zatvoren rampom. Vrhovni sud je zahtev odbio:
„Činjenica da je put rađen bez dozvole i nepostavljanja prepreke za ulazak na taj put, automatski ne stvara osnov da se može smatrati da je zbog toga taj put opasna stvar.“
Uzročna veza nije dokazana (Vrhovni sud, 19.07.2023, Rev 3238/2023).
Zajedničko svim uspešnim slučajevima je isto: postojala je konkretna obaveza koju neko nije ispunio – ograda, znak, uklanjanje starog stabla, zatvoren šaht – i ta propuštena obaveza je dovela do štete. Opšta tvrdnja da je put „opasan” nije dovoljna.
Šta da uradite istog dana
- Pozovite policiju. Tražite uviđaj ili bar službenu belešku. Kod šahta, psa na autoputu i palog drveta, beleška je bila ključni dokaz. Taksu za belešku sačuvajte – sud ju je priznao kao štetu (Prev 1372/2023).
- Fotografišite uzrok, ne samo auto. Životinju, rupu sa nečim za razmer, kamenje, otvoren šaht, palo stablo i panj, mesto gde nema ograde ili znaka. Uzrok često nestane za nekoliko sati.
- Fotografišite i ono čega nema. Deo puta bez ograde, bez znaka „divljač na putu”, bez osvetljenja. Ono što nedostaje je često baš propust na koji se sud oslanja.
- Zapišite svedoke.
- Zabeležite brzinu i uslove. Kod životinje na putu vaša brzina će biti prvo pitanje. Ako ste vozili propisno, to treba da se vidi.
- Utvrdite ko je zadužen za taj put, to drveće ili tu zgradu. Pitajte pismeno.
- Čuvajte račune – šlep, procena, prevoz.
Rok
Za štetu na vozilu imate po pravilu tri godine od dana kad ste za štetu saznali. U ovim slučajevima to je skoro uvek dan događaja – kad je palo drvo ili kad ste udarili u psa – a najkasnije dan kad je sačinjen zapisnik o oštećenju.
Rok ne pomera ni kasnija procena, ni nalaz veštaka, ni spor koji izgubite protiv pogrešnog tuženog (Prev 823/2022). A zahtev koji pošaljete putarima ili opštini ga ne zaustavlja – zaustavlja ga tužba.
Kasko: brži put
Ako imate kasko koji pokriva ovakvu štetu, to je najbrži put do novca. Kasko vam isplati štetu, uz franšizu, i zatim sam traži novac od onoga ko je odgovoran – kao u slučaju sa snegom sa krova.
Pročitajte polisu: da li pokriva udar životinje, pad predmeta, oluju, i koliko je učešće.
Ukratko
Kad nema drugog vozila, nema ni osiguranja krivca. Ali to ne znači da je šteta vaša.
Za životinju na autoputu odgovara upravljač puta. Za srnu na putu bez znaka – upravljač puta i lovačko udruženje zajedno. Za staro drvo koje padne – onaj ko održava zelenilo, i kad je bilo nevreme. Za rupu, kamenje i šaht – onaj ko je zadužen za put i kanalizaciju.
Uslov je uvek isti: dokazati propust i vezu sa štetom. Zato su ključni policija, fotografije uzroka i onoga što nedostaje, i brzo utvrđivanje ko je zadužen.
A vaša brzina može da vam uzme i polovinu.
Izvori:
Zakon o obligacionim odnosima; Zakon o javnim putevima; Zakon o komunalnim delatnostima; Zakon o divljači i lovstvu.
Sudska praksa: Vrhovni sud, 18.07.2024, Prev 1372/2023; Vrhovni sud, 18.01.2024, Rev 16908/2022; Vrhovni kasacioni sud, 12.05.2022, Rev 5635/2021; Vrhovni kasacioni sud, 02.12.2022, Prev 823/2022; Vrhovni sud, 18.01.2024, Rev 16743/2022; Viši sud u Užicu, 24.02.2021, Gž 560/20 (Izbor sudske prakse 2/2022, str. 56); Vrhovni sud, 25.06.2025, Rev 3858/2025; Vrhovni sud, 19.07.2023, Rev 3238/2023.