Udari vas neko dok vozite službeni auto. Niste krivi.
Popunite Evropski izveštaj, odete u osiguranje da prijavite štetu. I tamo vam kažu da ne mogu da je zavedu.
Auto se vodi na firmu, a ne na vas. Imate ovlašćenje za upravljanje vozilom, ali nemate ovlašćenje za prijavu štete.
Ovo se stvarno desilo. Čovek je ukupno bio bez auta 54 dana. Kad je stvar došla do isplate, pravna služba osiguranja mu je osporila i pravo da kaže gde da uplate novac, jer to može samo vlasnik.
Kod službenog auta postupak je isti kao kod vašeg. Ali vi niste oštećeni. Oštećena je firma.
I to menja skoro sve.
Ko je oštećen kad udare službeni auto?
Oštećen je vlasnik vozila, a to je firma. Ona ima pravo na naknadu, i novac od osiguranja ide na njen račun ili servisu koji ona odredi.
Vi kao vozač možete da prijavite štetu i vodite postupak samo u ime firme, i samo ako za to imate ovlašćenje.
Sudovi ovu granicu drže strogo. Lekar, jedan od osnivača privatne bolnice, povređen je u nezgodi i tražio je izgubljenu dobit kao svoj udeo u dobiti bolnice. Vrhovni kasacioni sud: pravo da traži tu štetu „pripada specijalnoj hirurškoj bolnici, a ne tužiocu” (Vrhovni kasacioni sud, 01.06.2022, Rev 7506/2021). I obrnuto: vozač koji je upravljao vozilom firme na lizingu nije mogao lično da traži naknadu iz kaska za to vozilo – to pravo ima osiguranik, a ne onaj ko vozilo koristi (Vrhovni kasacioni sud, 03.07.2019, Rev 2335/2019).
Ako je auto na lizingu, vlasnik nije ni firma. Vlasnik je lizing kuća. O tome posebno, niže.
Šta firma mora da drži u autu
Ovo je obaveza firme, ne vaša.
Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju (čl. 97) kaže da firma kao vlasnik vozila mora da omogući vozaču da u autu ima:
- polisu osiguranja
- obrazac Evropskog izveštaja
Ako to ne uradi, to je privredni prestup. Kazna je od 100.000 do 3.000.000 dinara. Za preduzetnika je prekršaj, od 10.000 do 300.000.
Ako ste vozač, proverite pregradu ispred suvozača. Ako tamo nema Evropskog izveštaja, javite firmi danas. Kad vas udare, kasno je.
I uzmite dva obrasca, a ne jedan. Svaki učesnik treba da ima svoj original sa potpisima.
Ovlašćenje: šta tačno treba da piše
Ovde se postupak najčešće zaglavi.
Ovlašćenje za upravljanje vozilom znači samo da smete da ga vozite. Ne daje vam pravo da prijavite štetu, ni da kažete osiguranju gde da uplati novac.
Zakon o obligacionim odnosima (čl. 91) to kaže jasno: punomoćnik može da radi samo ono za šta je ovlašćen.
Zato tražite od firme ovlašćenje koje pokriva četiri stvari:
- upravljanje vozilom
- prijavu štete i zastupanje firme pred osiguravačem
- davanje instrukcije za isplatu, tj. kome i na koji račun ide novac
- potpisivanje poravnanja, ako firma želi da to prepusti vama
Instrukcija za isplatu: overeno ovlašćenje
Za instrukciju za isplatu bar jedan osiguravač izričito traži overeno ovlašćenje. Generali u spisku dokumenata za prijavu štete piše:
„Ukoliko instrukciju ne daje vlasnik vozila, obavezno priložiti i overeno ovlašćenje vlasnika.“
Ako u ovlašćenju piše samo „upravljanje” i „prijava”, pravna služba osiguranja može da kaže da ne smete da raspolažete novcem firme. Baš to se desilo u slučaju sa početka.
Poravnanje: posebno ovlašćenje
Ovo je detalj koji malo ko zna.
Po Zakonu o obligacionim odnosima (čl. 91 st. 4), punomoćnik bez posebnog ovlašćenja za svaki pojedini slučaj ne može da zaključi poravnanje, niti da se odrekne nekog prava.
Vansudsko poravnanje sa osiguranjem je upravo to. Izjava da je firma „konačno obeštećena” je odricanje od daljih zahteva.
Ako imate opšte ovlašćenje za prijavu štete, poravnanje u ime firme ne bi trebalo da potpisujete. Neka ga potpiše direktor, ili neka vam firma da posebno ovlašćenje za taj predmet.
Najbolje: ovlašćenje stoji u autu
Ako firma ima više vozila i vozača, neka pripremi jedan obrazac ovlašćenja sa sve četiri stavke. Neka stoji u autu, uz polisu i Evropski izveštaj.
Tada niko ne mora da zove kancelariju dok stoji na šalteru osiguranja.
Rok za prijavu
Učesnik u nezgodi je dužan da osiguranje krivca obavesti o nezgodi u roku od 15 dana (ZOOS čl. 23). Po našem tumačenju, odštetni zahtev koji firma podnese u tom roku ispunjava ovu obavezu.
Ne čekajte da se firma „organizuje”. Svaki dan bez ovlašćenja je dan bez auta.
Ovo nije samo neprijatnost. Postoji presuda koja pokazuje koliko košta. Zakupac vozila podneo je odštetni zahtev u decembru, a overeno ovlašćenje da sme da prijavi i naplati štetu doneo je tek krajem februara. Osiguravač mu je priznao izgubljenu dobit za samo 15 dana, jer do tada nije imao potpunu dokumentaciju. Sud je to prihvatio i rekao da osiguravač „nije skrivio protek vremena” (Pž 2246/24).
Sud je usput ocenio i da tužilac nije dokazao da mu je trebalo više od 15 dana, i da je sam produžio štetu čekajući isplatu. Ali dva meseca bez ovlašćenja su mu odmah oduzela svaki argument za te dane.
Ko plaća prevoz dok je auto u servisu?
Neka plati firma.
Ako firma iznajmi zamensko vozilo, ili vam vrati novac za taksi, to je njen trošak. Taj trošak firma traži od osiguranja krivca kao deo svoje štete.
Za ovo postoji i presuda. Privredni apelacioni sud je firmi koja je iznajmila zamensko vozilo za poslovne potrebe dosudio stvarno plaćen najam (Pž 4643/24). Ali samo za 8 dana, koliko je po nalazu veštaka objektivno trajala popravka. Za duži period firma je morala da dokaže da su kasnili delovi, servis ili papiri, a nije.
Ako prevoz plaćate sami i firma vam ga ne vrati, stvar je nejasna. Auto nije vaš. Nije sigurno da osiguranje vaš izdatak priznaje kao štetu, a za taj slučaj nismo našli ni propis ni presudu.
Čovek sa početka teksta je dve nedelje sam plaćao Car:Go. I napisao: „koji mi niko neće refundirati”.
Mogao je to da reši jednim mejlom firmi, prvog dana.
Kako se traže troškovi prevoza i šta osiguranje proverava, detaljno smo opisali u tekstu Da li osiguranje plaća rent-a-car ili taksi dok vam je auto u servisu?.
Da li firma dobija i „auto-dane”?
Možda. Šansa je bolja nego kod privatnog auta, ali nije sigurna.
Sudski veštaci dele vozila u tri grupe. Privatna vozila za lične potrebe po internim pravilima osiguravača nemaju pravo na naknadu za dane kada nisu mogla da se koriste. Ali vozila za privređivanje, koja vlasnik koristi za svoju registrovanu delatnost, imaju.
Jedno osiguravajuće društvo ovu naknadu priznaje „samo onom fizičkom ili pravnom licu koje je sa oštećenim motornim vozilom na dan štetnog događaja profesionalno obavljalo svoju registrovanu delatnost”.
Službeni auto može da ispuni taj uslov. Pitanje je samo kako je korišćen.
Komercijalista koji svaki dan obilazi kupce to verovatno može da dokaže, ako firma vodi putne naloge ili evidenciju vožnji.
Direktor koji autom uglavnom ide od kuće do kancelarije to teže dokazuje.
Ako firma traži auto-dane, neka priloži evidenciju korišćenja vozila za period pre nezgode.
I neka ne očekuje paušalan iznos po danu. Sud traži dokaz da bi vozilo u tom periodu stvarno donelo prihod. U jednoj presudi (Pž 1970/21) odbio je „apstraktnu, hipotetičku dobit izraženu u vidu „auto-dana”“. Za službeni auto komercijaliste to znači: ugovoreni sastanci, plan obilazaka, porudžbine koje su propale jer niste stigli do kupca.
Jedna ograda. Ako je firma za iste dane platila rent-a-car, očekujte da osiguranje odbije auto-dane za te dane. Korišćenje je već nadoknađeno. Ovo je naša procena, a ne pravilo koje smo našli zapisano.
Ako je auto na lizingu
Vlasnik vozila na lizingu je lizing kuća. To piše i u saobraćajnoj dozvoli. Zakon o bezbednosti saobraćaja (čl. 271) kaže da se tamo, pored vlasnika, upisuje i korisnik lizinga.
Ko onda prijavljuje štetu i kome osiguranje isplaćuje novac, nismo uspeli da utvrdimo. Nismo našli ni propis ni uslove koji to uređuju.
Ono što znamo iz presuda:
- Ko nije vlasnik, treba overeno ovlašćenje vlasnika. Zakupac kamiona je štetu naplatio tek kad je doneo overeno ovlašćenje vlasnika za prijavu i naplatu, a vreme do tada nije se računalo osiguravaču (Privredni apelacioni sud, 22.11.2024, Pž 2246/24 – zakup, ne finansijski lizing, ali logika je ista).
- Kasko na lizing vozilu je obaveza korisnika lizinga. Polisa za kombajn na lizingu glasila je „do isteka ugovora o lizingu”; lizing je produžen zbog moratorijuma u pandemiji, a polisa nije. Kombajn je izgoreo posle isteka polise, i korisnik lizinga je ostao bez naknade. Vrhovni sud: „obaveza osiguranja predmeta lizinga je obaveza korisnika lizinga i on snosi posledice propusta u osiguranju predmeta lizinga” (Vrhovni sud, 17.04.2024, Rev 22288/2023). Ako firma reprogramira lizing, neka proveri i kasko.
Zato je praktičan savet jednostavan. Čim prijavite štetu, javite se i lizing kući. Pitajte da li im treba saglasnost, kome ide isplata i šta ugovor o lizingu kaže o šteti na vozilu.
Ako ste povređeni
Povreda u službenom autu, dok ste na poslu, pokreće dva odvojena postupka.
Prvi je povreda na radu, kod poslodavca. Za tu dokumentaciju firma treba da se obrati Udruženju osiguravača Srbije, i to na poseban način. U obaveštenju MUP-a piše da se poslodavci obraćaju „sa e-mail adrese sa registrovanim domenom privrednog subjekta … (ne sa yahoo, gmail… i slično)“ na office@uos.rs, ili zahtevom na memorandumu firme.
Drugi je vaš zahtev prema osiguranju krivca, za bol, strah i ostalu nematerijalnu štetu. Ovaj zahtev je vaš lični, ne firmin, i podnosite ga vi.
Pitajte i da li firma ima osiguranje vozača i radnika od nezgode. To je posebna polisa, koja plaća bez obzira na to ko je kriv. Ne isključuje zahtev prema osiguranju krivca.
Ali i ona ima uslove. U uslovima koje smo pregledali, osiguranje ne važi ako se vozilom upravljalo „bez znanja, odnosno odobrenja vlasnika vozila”. Još jedan razlog da ovlašćenje bude pismeno.
Više o nematerijalnoj šteti pročitajte u tekstu Naplata nematerijalne štete nakon udesa.
PDV: zavisi od toga čime se firma bavi
Ovo smo ranije vodili kao otvoreno pitanje. Sada postoji presuda Vrhovnog suda.
Taksi firma u sistemu PDV-a tražila je od osiguranja PDV sa računa za popravku. Vrhovni sud je zahtev odbio, jer firma taj PDV odbija kao prethodni porez, pa joj „taj iznos poreza … ne predstavlja trošak odnosno ekonomski teret” (Vrhovni sud, 26.03.2026, Prev 759/2025).
Ali u istoj presudi sud objašnjava ko ima to pravo na odbitak. Po Zakonu o PDV-u (čl. 29), obveznik po pravilu nema pravo na odbitak PDV-a za popravku putničkih automobila. Izuzetak su firme koje vozila koriste isključivo za promet i iznajmljivanje vozila, prevoz lica i robe ili obuku vozača – sud navodi rent-a-car, auto-škole i taksi.
Šta to znači za vas:
- Taksi, rent-a-car, auto-škola, prevoznik: PDV na popravku od osiguranja ne dobijate. Odbićete ga kroz porez.
- Obična firma sa službenim putničkim autom (komercijalista, direktor): firma po pravilu ne može da odbije PDV na popravku tog auta. Po logici same presude, PDV je za nju stvaran trošak i treba da joj se nadoknadi. To je naše izvođenje – sud o takvoj firmi nije odlučivao. Proverite sa knjigovođom da li firma za to vozilo ima pravo na odbitak, pa tek onda prihvatite obračun bez PDV-a.
Dva službena auta iste firme se sudare
I ovo se dešava, posebno u firmama sa voznim parkom. Odgovor je neprijatan: AO polisa jednog auta ne pokriva štetu na drugom autu istog vlasnika.
Dva vozila gradskog prevoznika sudarila su se, i oba su pripadala istoj firmi. Kasko osiguravač oštećenog vozila platio je štetu i tražio novac od AO osiguravača drugog. Privredni apelacioni sud je to odbio, jer vlasnik u takvom slučaju „суштински накнаду штете тражи од самог себе” (Privredni apelacioni sud, 22.05.2019, Pž 1890/18).
Za takav slučaj ostaje samo kasko. Ako firma ima više vozila, to je dobar razlog da bar na skupljim ima kasko.
A ako ste vi krivi?
Ovaj tekst je o situaciji kad niste krivi. Ali ovo je prvo pitanje koje svaki vozač službenog auta postavi, pa ukratko.
Štetu drugima plaća osiguranje firminog auta. Za štetu koju zaposleni napravi u radu ili u vezi sa radom, prema trećem licu odgovara firma (ZOO čl. 170). U saobraćaju to pokriva polisa autoodgovornosti.
Osiguranje može da traži novac od vas samo u tačno navedenim slučajevima. Zakon (ZOOS čl. 29) ih nabraja: alkohol ili droga, vožnja bez dozvole, namerno izazvana šteta, poznata tehnička neispravnost, napuštanje mesta nezgode bez davanja podataka, oduzeta dozvola i korišćenje vozila suprotno nameni. U tim slučajevima osiguranje plati oštećenom, a zatim se naplati od odgovornog.
Kasko firme, po zakonu, po pravilu ne može da se naplati od vas. Zakon o obligacionim odnosima (čl. 939 st. 4) kaže da prava prema štetniku ne prelaze na kasko osiguravača kad je štetu napravio „radnik osiguranika, osim ako su ta lica štetu prouzrokovala namerno”.
Ali uslovi kasko osiguranja mogu da predvide regres prema zaposlenom vozaču kad firma izgubi prava iz osiguranja, na primer zbog alkohola. To smo videli u jednoj presudi Apelacionog suda u Beogradu (Gž 7124/16). Ako vozite službeni auto, vredi da znate šta piše u uslovima kaska vaše firme.
Alkohol je poseban slučaj. Apelacioni sud u Beogradu je vožnju službenog auta sa 1,15 promila ocenio kao nesavesno izvršavanje radnog zadatka, i to kao namerno ponašanje (Gž1 3085/10). U tom slučaju to je bio osnov za otkaz. A namera je baš granica posle koje zakon više ne štiti zaposlenog.
Šta još ne znamo
Pre nego što se oslonite na ovaj tekst, evo šta nismo uspeli da utvrdimo:
- PDV kod obične firme. Firma koja ima pravo na odbitak PDV-a ga ne dobija (vidi odeljak o PDV-u). Za firmu bez tog prava presudu nismo našli.
- Lizing. Ko prijavljuje i kome se isplaćuje.
- Prevoz koji ste platili sami. Da li ga možete tražiti lično, ako vam ga firma ne vrati.
Spisak za firmu
- polisa osiguranja u svakom vozilu
- dva obrasca Evropskog izveštaja u svakom vozilu
- ovlašćenje sa četiri stavke za svakog vozača, overeno, u vozilu
- jasno pravilo ko plaća zamenski prevoz i kako se vraća novac zaposlenom
- putni nalozi ili evidencija vožnji, ako ćete tražiti auto-dane
- znati šta pišu uslovi kaska o regresu prema vozaču
- kod vozila na lizingu: kontakt u lizing kući za prijavu štete
Spisak za vozača
- proverite da su polisa, Evropski izveštaj i ovlašćenje u autu
- posle nezgode odmah javite firmi, pismeno
- ne plaćajte prevoz sami bez dogovora sa firmom
- ne potpisujte poravnanje u ime firme bez posebnog ovlašćenja
- ako ste povređeni, sopstveni zahtev za nematerijalnu štetu podnosite vi
Ukratko
Kad udare službeni auto, oštećena je firma. Vi radite u njeno ime, i samo onoliko koliko piše u ovlašćenju.
Zato je najvažnije uraditi pre nezgode, a ne posle nje. Polisa, dva Evropska izveštaja i ovlašćenje sa četiri stavke, u autu.
Prevoz neka plati firma, pa neka ga ona traži. Auto-dane traži uz dokaz da je auto služio za posao.
A ako ste povređeni, taj zahtev je vaš.
Šta da radite na licu mesta, bez obzira čiji je auto, pročitajte u tekstu Kada zvati policiju posle saobraćajne nezgode. Kako izgleda procena štete, opisali smo u tekstu Kako se vrši procena štete na vozilima nakon udesa.
Izvori:
Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju, čl. 23, 29, 97 i 100.
Zakon o obligacionim odnosima, čl. 91, 170, 171 i 939.
Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, čl. 271.
Generali Osiguranje Srbija, „Potrebna dokumenta” za prijavu štete iz autoodgovornosti.
Obaveštenje MUP-a o postupanju građana u vezi ostvarivanja prava učesnika saobraćajne nezgode.
Wiener Städtische, Dopunski uslovi za osiguranje vozača, putnika i radnika od posledica nesrećnog slučaja (nezgode), 2024.
Apelacioni sud u Beogradu, Gž1 3085/10 od 08.09.2010 (Bilten 1/2010) i Gž 7124/16 od 19.01.2017 (Bilten 9/2017).
Vjekoslav Posavac, Tibor Bodolo, „Utvrđivanje naknade nastale zbog nemogućnosti korišćenja vozila”, Udruženje sudskih veštaka „Vojvodina”, Novi Sad.
Milica Goravica Stakić, „Izmakla korist usled nemogućnosti korišćenja motornog vozila („Auto-dani”)“, Tokovi osiguranja 4/2025, str. 819–825 (prikaz presuda Privrednog apelacionog suda Pž 2246/24, Pž 4643/24 i Pž 1970/21).
Sudska praksa: Vrhovni kasacioni sud, 01.06.2022, Rev 7506/2021; Vrhovni kasacioni sud, 03.07.2019, Rev 2335/2019; Privredni apelacioni sud, 22.11.2024, Pž 2246/24; Vrhovni sud, 17.04.2024, Rev 22288/2023; Vrhovni sud, 26.03.2026, Prev 759/2025; Privredni apelacioni sud, 22.05.2019, Pž 1890/18.