Procenitelj je pogledao auto i u zapisnik upisao da treba ispitati rentabilnost popravke. Nekoliko nedelja kasnije stiže rešenje: totalna šteta, toliko i toliko dinara, olupina ostaje vama.
Taj broj deluje konačno. Nije.
Kod totalne štete osiguranje ne plaća popravku, nego razliku između dva broja koja samo procenjuje. Usput ima još nekoliko mesta gde novac lako ostane kod njega.
Kako se dolazi do vrednosti vozila (AMS katalog, amortizacija, tabela za ostatak) objašnjeno je u tekstovima Kako se vrši procena štete na vozilima nakon udesa i Jedinstveni kriterijumi – dokument iz 1989. koji i dalje određuje tvoju štetu na vozilu. Ovde je fokus na tome šta su o totalnoj šteti presudili sudovi, i gde se u praksi gubi novac.
Formula koju koriste i sudovi
Sudovi računaju isto kao osiguranje: vrednost vozila na dan štete minus vrednost ostatka (olupine).
Apelacioni sud u Beogradu je za jedan Passat prihvatio nalaz veštaka da naknada „представља разлику вредности возила умањеног за вредност спашеног дела”, jer bi popravka bila višestruko skuplja (Apelacioni sud u Beogradu, 27.11.2025, Gž 6804/2024).
Evo kako to izgleda u brojevima, iz odluka u kojima se brojevi vide:
| Vozilo | Vrednost na dan štete | Ostatak | Naknada | Odluka |
|---|---|---|---|---|
| Citroen C4 Cactus, udaren otpozadi kod znaka STOP | 857.071,20 din | 301.689,10 din (35,2%) | 555.382,10 din | Apelacioni sud u Beogradu, 17.09.2025, Gž 1161/2023 |
| Auto staro 8 godina i 3 meseca | 9.940 € | 385.041 din (31,4%) | 841.203 din | Privredni apelacioni sud, 20.03.2019, Pž 6841/18 |
| Auto sleteo s puta izbegavajući srne | 217.189,60 din | 65.156,70 din | 152.032,90 din | Vrhovni sud, 18.01.2024, Rev 16908/2022 |
| Auto na koje je palo drvo | 144.464,66 din | iz odluke se ne vidi | 125.973,18 din | Vrhovni kasacioni sud, 12.05.2022, Rev 5635/2021 |
Tri ograde za ovu tabelu. Pž 6841/18 je spor između dva osiguravača (kasko osiguranje je tražilo novac od AO osiguranja krivca), ali predmet je bila baš visina štete oštećenog. Rev 16908/2022 je spor sa upravljačem puta, a Rev 5635/2021 sa opštinom, dakle nisu sporovi sa osiguranjem od autoodgovornosti. Ovde ih navodim samo kao primere obračuna. O tim slučajevima više u tekstu Pas, srna, palo drvo ili rupa na putu: ko plaća štetu na autu?.
U slučaju sa drvetom popravka je procenjena na 369.452,26 dinara, više nego dvostruko od vrednosti auta. Vrhovni kasacioni sud: štetu treba obračunati kao totalnu, „s obzirom da troškovi popravke prevazilaze vrednost vozila pa ista nije ekonomski isplativa”.
Moje izvođenje: u tri odluke gde se ostatak vidi, on je činio 30–35% vrednosti vozila (kod Rev 16908/2022 sam izračunao: 65.156,70 / 217.189,60 = 30%). To je ogroman deo računice. Svaki procenat ostatka koji je postavljen previsoko je procenat manje novca za vas.
Zamka 1: cena novog vozila bez PDV-a
Prvi korak obračuna je novonabavna vrednost, cena novog vozila istog modela. Od nje se sve dalje računa u procentima.
Jedan prevoznik je imao kamion u zakupu. Kamion je bio totalna šteta, a osiguranje je platilo 1.055.318,42 dinara: totalnu štetu, šlep i izgubljenu zaradu za 15 dana. U obračunu je cenu novog kamiona umanjilo za PDV.
Privredni apelacioni sud:
„Новонабавну вредност возила чини цена новог возила истог модела и типа као оштећено возило, у коју цену се урачунава порез на додату вредност”
Osiguranje je moralo da doplati 169.963,68 dinara (Privredni apelacioni sud, 22.11.2024, Pž 2246/24).
Isto je sud presudio i ranije, kad je veštak novonabavnu vrednost „утврдио на основу цене новог возила у коју је урачунат ПДВ”, a osiguranje tvrdilo da PDV ne pripada (Privredni apelacioni sud, 20.03.2019, Pž 6841/18).
Moje izvođenje: doplata od 169.963,68 dinara je tačno 20% od iznosa totalne štete koji je osiguranje samo obračunalo (849.818,42 dinara). To je logično: kad se cena novog vozila umanji za PDV od 20%, za isto toliko se smanji i sve što se iz nje izvodi. Zato je ova greška velika i lako se proverava.
Ova presuda se odnosi na cenu novog vozila u obračunu, a ne na PDV na popravku. O tome, i o firmama koje PDV odbijaju kao prethodni porez, više u tekstu Da li osiguranje plaća PDV na štetu na autu?.
Zamka 2: ostatak koji niko neće platiti toliko
Ovde nemam sudsku odluku, i to treba reći jasno. U odlukama koje sam pročitao sud je vrednost ostatka uzimao iz nalaza veštaka i nije raspravljao da li se olupina stvarno može prodati za taj iznos.
Ali struka o tome piše. Dva sudska veštaka iz Novog Sada uporedila su 2025. godine procentualnu računicu ostatka sa stvarnim prodajama šest vozila. U pet od šest slučajeva računica je bila viša od stvarne cene. Kod jedne Toyote Land Cruiser računica je dala 11.930 €, a olupina je prodata za 2.000 €. Kod jednog Fiata 500C, prodatog preko aukcije, bilo je obrnuto: prodat je skuplje od računice.
Isti rad ukazuje i na konkretnu grešku. Po Pravilniku o načinu i postupku upravljanja otpadnim vozilima, upravljački mehanizam i vešanje ne smeju se prodavati kao polovni delovi. Autori zato zaključuju da njihov udeo u ostatku treba da bude nula, a ne 1–2% kako predviđa stara tabela.
Drugi stručni rad opisuje aukciju havarisanih vozila (AUTOonline, preko Audatexa), na kojoj ponude traju 21 dan, i zaključuje da veštak treba da uzme validne ponude sa aukcije kad ih ima, umesto procentualne računice.
Šta to znači za vas:
- pre nego što prihvatite obračun, pribavite pismenu ponudu otkupljivača za svoju olupinu
- ako je ponuda niža od ostatka iz obračuna, pošaljite je uz prigovor
- pitajte da li je ostatak ponuđen na aukciji, i tražite rezultat
Neutvrđeno: nisam našao presudu u kojoj je sud umesto procentualnog ostatka uzeo stvarnu prodajnu cenu olupine. Argument je stručni, ne sudski.
Zamka 3: prva ponuda
April 2010. Pijani vozač udara taksi, VW Golf IV. Taksi je totalna šteta.
Osiguranje krivca je vlasniku taksija 31.05.2010. isplatilo 129.627 dinara za totalnu štetu i 15.000 dinara izgubljene zarade. Vlasnik je zatim tužio. Posle tužbe je zaključeno poravnanje: još 150.000 dinara za totalnu štetu i zaradu, plus 43.500 dinara troškova spora.
Kasnije je osiguranje tužilo pijanog vozača da mu vrati novac. U tom sporu je veštak utvrdio da je totalna šteta, po cenama na dan prve isplate, iznosila 269.084 dinara. Neisplaćeno je, dakle, ostalo „51,83 %“ (Apelacioni sud u Beogradu, 29.11.2023, Gž 5824/2023).
Drugim rečima, prva isplata je bila manje od polovine stvarne štete (moj račun: 129.627 / 269.084 = 48%). Razlika je stigla tek kad je oštećeni tužio.
Ograda: to su činjenice iz spora između osiguranja i njegovog osiguranika, a ne pravilo. Ali pokazuju koliko prva cifra ume da odstupi.
Drugi slučaj. Maj 2019, raskrsnica. Auto i bicikl ulaze u raskrsnicu bez provere i dolazi do sudara sa motociklom koji ima prvenstvo. Motocikl je totalna šteta od 414.589 dinara. Osiguranje auta vansudski plaća tačno pola, 207.294,50 dinara, jer je za nezgodu kriva i biciklistkinja.
Viši sud u Pančevu je dosudio i drugu polovinu: krivci se nisu mogli razdvojiti, pa je odgovornost osiguranja i biciklistkinje solidarna. Zato osiguranje duguje celu štetu, a ne samo svoju polovinu. Vrhovni sud reviziju osiguranja nije ni razmatrao, jer je spor bio male vrednosti (Vrhovni sud, 03.10.2024, Rev 21912/2023). To je zato stav Višeg suda, ne Vrhovnog.
Šta da uradite: prvu ponudu tretirajte kao ponudu, ne kao presudu. Pre nego što potpišete bilo kakvo poravnanje o potpunom namirenju, pročitajte Poravnanje i medijacija kod naplate štete na vozilu posle udesa.
Zamka 4: troškovi koji se zaborave
Kod totalne štete ljudi često misle da je iznos za vozilo sve. Nije.
| Trošak | Priznat? | Odluka |
|---|---|---|
| Šlep do servisa (3.000 din) | da | Apelacioni sud u Beogradu, 17.09.2025, Gž 1161/2023 |
| Obračun štete u servisu (33.375 din), i kad se pokazalo da popravka nije isplativa | da | isto |
| Vansudski nalaz veštaka (10.000 din) | da | isto |
| Šlep, taksa za službenu belešku policije, izgubljeni dani rada vozila | da, umanjeno za doprinos vozača | Vrhovni sud, 18.07.2024, Prev 1372/2023 (spor sa upravljačem puta, nije AO) |
| Deo premije osiguranja (2.645 din), uz totalnu štetu | da | Apelacioni sud u Beogradu, 08.11.2017, Gž 6543/17, kako ga navodi Vrhovni kasacioni sud, 03.03.2021, Rev 4483/2019 |
Za servisni obračun sud kaže: „спорни трошак је за тужиоца настао из предметне саобраћајне незгоде”. Bio je nužan „будући да возило тужиоца није било у возном стању након критичног догађаја” (Gž 1161/2023).
U tom istom slučaju osiguranje je u početku odbilo da plati bilo šta, jer učesnici nisu zvali policiju, nego su popunili Evropski izveštaj. Sud je presudio u korist oštećenog. Više o tome u tekstu Vodič kroz Evropski izveštaj – mitovi i zablude.
Za poslednji red u tabeli: iz odluke se ne vidi o kojoj je premiji reč, a Vrhovni kasacioni sud tu presudu nije ispitivao, jer je revizija protiv nje podneta prekasno.
Detaljno o svim sporednim troškovima: Šta sve osiguranje mora da vam vrati, pored same štete na autu.
Zamka 5: porez na prenos za drugi auto
Kad kupite drugi polovan auto, plaćate porez na prenos apsolutnih prava. Da li je to deo štete? Odluke se razlikuju:
| Ishod | Šta se desilo | Odluka |
|---|---|---|
| Priznat | Porez od 2,5% pri kupovini polovnog vozila dosuđen je u prvom stepenu, a Vrhovni kasacioni sud je tu presudu vratio na snagu. O samom porezu nije posebno raspravljao. Tužen je vlasnik vozila krivca, a ne osiguranje. | Vrhovni kasacioni sud, 06.02.2020, Rev 1394/2019 |
| Samo uz dokaz | Odbijen, jer firma „nije dokazao da je zaista i kupio polovni auto i platio porez u tom iznosu”. Spor sa upravljačem puta, nije AO. | Vrhovni sud, 18.07.2024, Prev 1372/2023 |
| Odbijen | Viši sud u Somboru odbio je porez od 4.423 dinara. Vrhovni sud je zahtev opisao kao naknadu „u visini plaćenog poreza na prenos apsolutnih prava”, ali nije odlučivao o suštini, nego je reviziju odbacio. Razlozi Višeg suda se ne vide. | Vrhovni sud, 15.01.2025, Rev 29471/2023 |
Ovo poslednje je procesno rešenje, a ne stav Vrhovnog suda o porezu.
Moje izvođenje: jedina odluka sa obrazloženjem traži dokaz da ste auto stvarno kupili i porez platili. Ako tražite porez, imajte ugovor o kupovini i potvrdu o uplati. Ni sa tim nemate garanciju.
Zamka 6: auto-dani dok čekate isplatu
Kod popravke se priznaje vreme dok je auto u servisu. Kod totalne štete pitanje je koliko vremena vam treba da nabavite drugo vozilo. I tu sudovi nisu velikodušni prema čekanju.
Onaj prevoznik sa kamionom iz Zamke 1 tražio je izgubljenu zaradu za ceo period, od podnošenja zahteva do isplate: 698.281,38 dinara. Odbijen je. Sud: zarada pripada „само за онај период за који је потребно да изврши набавку”, a ko ne kupi drugo vozilo dok čeka isplatu, sam doprinosi većoj šteti.
Ali dobio je nešto drugo: osiguranje je dan rada računalo po 9.000 dinara, a veštak je utvrdio 10.120 dinara. Sud je dosudio razliku od 16.800 dinara za priznatih 15 dana (Privredni apelacioni sud, 22.11.2024, Pž 2246/24).
Još oštriji primer. Septembar 1999, kamion FAP sa prikolicom, totalna šteta. Prevoznik je naknadu za vozilo dobio u krivičnom postupku, a onda je kamion ostavio u dvorištu. Nije ga popravio, nije prodao delove, nije kupio drugi. Tražio je izgubljenu zaradu sve do 2008. godine.
Vrhovni kasacioni sud mu je priznao zaradu samo do 01.06.2001, oko mesec i po posle uručenja krivične presude. Posle toga, „zbog potpuno pasivnog ponašanja tužioca kao oštećenog, dalja šteta više nije u uzročnoj vezi sa štetnikovom radnjom” (Vrhovni kasacioni sud, 30.03.2011, Rev 1545/10).
Druga strana: autobuski prevoznik je posle totalne štete iznajmio drugi autobus. Najam je koštao 101.895 €, a sam uništeni autobus vredeo je 63.838 €. Privredni apelacioni sud je zahtev odbio: mogao je da kupi autobus jeftinije. Vrhovni kasacioni sud je tu presudu ukinuo, jer „nema pravnog osnova prebacivati odgovornost na tužioca za posledicu saobraćajne nezgode, na osnovu toga što je tužilac odabrao da unajmi vozilo umesto svog oštećenog” (Vrhovni kasacioni sud, 22.10.2020, Prev 227/2020). Predmet je vraćen na ponovno suđenje, pa konačan ishod ne znam.
Moje izvođenje: ove odluke nisu nužno u sukobu. Prev 227/2020 kaže da najam zamenskog vozila nije vaša krivica. Pž 2246/24 i Rev 1545/10 kažu da pasivno čekanje isplate ne produžava period. Sve tri odluke se tiču firmi i prevoznika. Neutvrđeno: odluka o auto-danima građanina kod totalne štete.
Više u tekstovima Da li osiguranje plaća rent-a-car ili taksi dok vam je auto u servisu? i Taksista u saobraćajnoj nezgodi: kako naplatiti izgubljenu zaradu dok vozilo stoji.
Zamka 7: kamata ne teče od nezgode
Kod totalne štete prođu meseci, nekad godine, do presude. Logično je očekivati kamatu od dana nezgode. Sudovi to uglavnom ne daju.
| Od kada je tekla kamata na totalnu štetu | Odluka |
|---|---|
| Od dana nezgode | Viši sud u Pančevu, po Vrhovni sud, 03.10.2024, Rev 21912/2023 (VS nije ispitivao) |
| Od dana veštačenja | Apelacioni sud u Beogradu, 27.11.2025, Gž 6804/2024; Vrhovni kasacioni sud, 12.05.2022, Rev 5635/2021 (spor sa opštinom) |
| Od dana prvostepene presude | Apelacioni sud u Beogradu, 17.09.2025, Gž 1161/2023; Apelacioni sud u Beogradu, 08.11.2017, Gž 6543/17 (po Rev 4483/2019); Viši sud u Somboru, po Vrhovni sud, 15.01.2025, Rev 29471/2023 |
U Gž 6804/2024 sud kaže da kamata teče od dana veštačenja, „као дана када је висина штете и новчане накнаде утврђена”.
Zašto ne od nezgode? Zakon o obligacionim odnosima kaže: „Visina naknade štete određuje se prema cenama u vreme donošenja sudske odluke, izuzev slučaja kad zakon naređuje što drugo.“ (čl. 189 st. 2).
Apelacioni sud u Beogradu je iz toga izveo da se kod naknade po proceni dosuđuje novac potreban da se stvar popravi ili, „ако је поправка немогућа да се набави друга ствар у истом стању”. Zato:
„Протек времена од процене штете до пресуђења је околност због које би странке ако су се цене у том периоду измениле могле да предложе нову процену, а не околност због које би странци припадала затезна камата на процењени износ штете.“
(Apelacioni sud u Beogradu, 05.12.2024, Gž 2644/22. U tom slučaju je bila reč o popravci po proceni, ne o totalnoj šteti.)
U Rev 29471/2023 Vrhovni sud je odbio i da odlučuje o kamati, jer je to „odluka o sporednom potraživanju”.
Moje izvođenje: ako je od veštačenja prošlo dosta vremena, a polovni automobili su poskupeli, predložite novo veštačenje po današnjim cenama. To je put koji sud sam pominje. Neutvrđeno: da li kamata teče od isteka roka koji osiguranje ima za isplatu po Zakonu o obaveznom osiguranju u saobraćaju. Nisam našao odluku koja to primenjuje na štetu na vozilu.
Šta da uradite
1. Tražite obračun u pisanom obliku, stavku po stavku: cena novog vozila, procenat za starost i kilometražu, tržišna korekcija, procenat ostatka. Ako dobijete samo krajnji broj, tražite raščlanjavanje.
2. Proverite da li je cena novog vozila sa PDV-om. Ako nije, pozovite se na Pž 2246/24.
3. Pribavite pismenu ponudu za olupinu pre nego što prihvatite obračun. Ako je niža od ostatka iz obračuna, priložite je uz prigovor.
4. Ne prihvatajte prvu cifru kao konačnu. Ako se ne slažete, sami angažujte veštaka. Sud je taj trošak priznao (Gž 1161/2023).
5. Čuvajte svaki račun: šlep, obračun servisa, veštak, taksa za policijsku belešku.
6. Ako vam vozilo treba za posao, ne čekajte isplatu pasivno. Nabavite ili iznajmite zamenu i to dokumentujte. Čekanje bez kupovine se, po Pž 2246/24 i Rev 1545/10, ne plaća.
7. Ako tražite porez na prenos, sačuvajte ugovor o kupovini drugog vozila i dokaz o uplati poreza.
8. Pazite na rok za tužbu. Odštetni zahtev ga ne zaustavlja: „Obraćanje direktno osiguravaču ne dovodi do prekida zastarelosti potraživanja.“ (Vrhovni sud, 27.12.2023, Rev 11854/2023). Više u tekstu Koliko dugo imate pravo na odštetu posle udesa? Rok koji ne čeka nikoga.
Ukratko
Totalna šteta je vrednost auta minus vrednost olupine. Oba broja su procena, i oba možete osporiti.
Cena novog vozila u obračunu mora biti sa PDV-om. To je sud već presudio, i to je najlakša greška za dokazati.
Ostatak je najveći sporni broj, a sudske prakse o njemu nema. Vaš najjači dokaz je stvarna ponuda kupca.
Prva isplata ume da bude manja od polovine stvarne štete. Šlep, servisni obračun i veštak se plaćaju posebno. Porez na prenos – samo uz dokaz, i ni tada sigurno.
Auto-dani se kod totalne štete priznaju za vreme nabavke drugog vozila, ne za vreme čekanja isplate. Kamata najčešće teče tek od veštačenja ili presude.
Izvori:
Zakon o obligacionim odnosima, čl. 189 st. 2; Pravilnik o načinu i postupku upravljanja otpadnim vozilima („Sl. glasnik RS”, br. 98/2010), kako ga navode stručni radovi; dr Milan Radošević i Aleksandar Medić, „Realnost vrednosnog ostatka kod putničkih vozila na tržištu u odnosu na jedinstvene kriterijume”, Zbornik radova, Savetovanje 2025; Nataša Ćetković i Gordan Dimitrijević, „Nove tehnologije i pravni legitimitet novog metoda pristupa obračunu ostataka vozila analiziran iz perspektive oštećenog, osiguravača i sudskog veštaka”, Zbornik radova.
Sudska praksa: Apelacioni sud u Beogradu, 17.09.2025, Gž 1161/2023; Apelacioni sud u Beogradu, 27.11.2025, Gž 6804/2024; Privredni apelacioni sud, 22.11.2024, Pž 2246/24; Privredni apelacioni sud, 20.03.2019, Pž 6841/18; Vrhovni sud, 18.01.2024, Rev 16908/2022; Vrhovni kasacioni sud, 12.05.2022, Rev 5635/2021; Apelacioni sud u Beogradu, 29.11.2023, Gž 5824/2023; Vrhovni sud, 03.10.2024, Rev 21912/2023; Vrhovni sud, 18.07.2024, Prev 1372/2023; Vrhovni kasacioni sud, 03.03.2021, Rev 4483/2019 (i u njoj navedena Apelacioni sud u Beogradu, 08.11.2017, Gž 6543/17); Vrhovni kasacioni sud, 06.02.2020, Rev 1394/2019; Vrhovni sud, 15.01.2025, Rev 29471/2023; Vrhovni kasacioni sud, 30.03.2011, Rev 1545/10; Vrhovni kasacioni sud, 22.10.2020, Prev 227/2020; Apelacioni sud u Beogradu, 05.12.2024, Gž 2644/22; Vrhovni sud, 27.12.2023, Rev 11854/2023.