Subota, parking ispred tržnog centra. Ubacili ste kese u gepek, sedate u auto i polako izlazite unazad. U istom trenutku isto radi i auto preko puta.
Tup udarac. Dva zadnja branika, dva vozača koja izlaze iz kola, i dve iste rečenice: „Pa ja sam već bio u rikverc!”
Ko je tu kriv? Da li osiguranje uopšte plaća kad se udes desi na parkingu, a ne na ulici? I šta ako se ne može utvrditi ko je krenuo prvi?
Za ovu tačnu situaciju presudu nismo našli. Ali zakon je prilično jasan, a postoje i presude koje pokazuju kako sudovi ovakve stvari rešavaju. Ono što je naša procena, a ne stav suda, posebno ćemo naglasiti.
Da li je parking „put” i da li osiguranje plaća?
Po svemu sudeći – da.
Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima (čl. 7) kaže:
- „parkiralište je deo puta namenjen, uređen i označen prvenstveno za parkiranje vozila”
- „put je izgrađena, odnosno utvrđena površina koju kao saobraćajnu površinu mogu da koriste svi ili određeni učesnici u saobraćaju”
- „saobraćajna nezgoda je nezgoda koja se dogodila na putu ili je započeta na putu, u kojoj je učestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu”
Kad bar jedno vozilo manevriše, to je vozilo u pokretu. A tada je šteta nastala „upotrebom vozila”, i plaća je osiguranje od autoodgovornosti.
To je bitna razlika u odnosu na slučaj kad su oba vozila parkirana i jedno se, na primer, zapali. Tada je Vrhovni sud rekao da je parkirano vozilo „van upotrebe” i da osiguranje ne plaća. Više o tome u tekstu Izgoreo vam je auto od susednog: ko plaća štetu?
Da li je parking tržnog centra, koji je privatan, takođe „put”? Po definiciji iz zakona – površina koju mogu da koriste „svi ili određeni učesnici u saobraćaju” – mi mislimo da jeste. Presudu baš o tome nismo našli.
Šta zakon kaže o vožnji unazad
Ovde je zakon strog, i to prema obojici.
Prvo, opšte pravilo (ZOBS čl. 32): vozač ne sme da započne nijednu radnju – izričito su navedene i „vožnja unazad” i „isključenje iz saobraćaja” – „pre nego što se uveri da radnju može da izvrši na bezbedan i propisan način”.
Drugo, posebno pravilo za vožnju unazad (ZOBS čl. 37):
„Vozač ne sme da se kreće vozilom unazad.“
Izuzetno sme, ali samo na kratkom delu puta i „ako se time ne ugrožavaju niti ometaju drugi učesnici u saobraćaju”.
Dakle, onaj ko ide unazad nema prednost. Ima obavezu da se uveri da nikoga ne ugrožava. Kad dva vozila istovremeno idu unazad i udare se, po pravilu nijedan od dvojice tu obavezu nije ispunio.
Ko je kriv: nekoliko scenarija
Za sudar dva vozila u pokretu, Zakon o obligacionim odnosima (čl. 178) kaže:
- ako je kriv samo jedan, odgovara on
- ako su krivi obojica, „svaki imalac odgovara za ukupnu štetu koju su oni pretrpeli srazmerno stepenu svoje krivice”
- ako se krivica ne može utvrditi – „na ravne delove”
Kako to izgleda na parkingu (ovo je naša procena na osnovu zakona, ne presuda o parkingu):
| Šta se desilo | Verovatan ishod |
|---|---|
| Oba vozila su se kretala unazad u trenutku udara | Obostrana krivica, podela po proceni koliko je ko doprineo |
| Jedno vozilo je već bilo stalo, a drugo je u njega udarilo | Kriv je onaj ko se kretao – ali morate dokazati da ste stajali |
| Jedan je očigledno počeo da izlazi kasnije, kad je drugi već bio na sredini prolaza | Veći deo krivice na onome ko je kasnije krenuo |
| Udarili ste u auto koji je mirno parkiran | Krivi ste vi |
| Ne može se utvrditi ništa | Pola-pola |
Za poslednji red postoji i presuda Vrhovnog suda, doduše o semaforu, a ne o parkingu: kad su se dva vozila u pokretu sudarila, a veštak nije mogao da utvrdi ko je kriv, osiguranje drugog vozila platilo je polovinu štete (Vrhovni sud, 26.02.2026, Rev 20509/2023). Više u tekstu Ne zna se ko je kriv za udes.
Kako se onda deli novac
Kod obostrane krivice svako traži naknadu za svoje vozilo od osiguranja drugog vozača, umanjenu za svoj deo krivice.
Primer: vaša šteta je 80.000, njegova 60.000, krivica je 50:50. Njegovo osiguranje vama plaća 40.000, vaše osiguranje njemu 30.000. Drugu polovinu svoje štete možete da pokrijete samo iz sopstvenog kaska, ako ga imate.
Procenat koji osiguranje odredi nije konačan. Ali ni sud nije vezan njime ni u vašu korist: u jednom predmetu osiguranje je oštećenoj priznalo 50% doprinosa, ona je tužila za više, a sud je utvrdio 70% (Vrhovni sud, 31.07.2025, Rev 18929/2024). Spor oko procenta je tipičan slučaj za medijaciju kod Narodne banke Srbije – vidi Poravnanje i medijacija.
Kad drugi prizna: slučaj koji je stigao do suda
Ovo je presuda koja se tiče baš parkinga.
Avgust 2023. Vozač „Fijata” izlazio je unazad sa parking mesta i udario „Audi” u desni bok. Policija nije dolazila. Popunili su Evropski izveštaj, i vozač Fijata je u njega upisao da „није видео возило (тужиоца), те да прихвата одговорност”. Iz presude se ne vidi da li je Audi u tom trenutku stajao ili se kretao.
Šteta je bila veća nego što izgleda za sudar na parkingu: ceo desni bok, felne, merenje karoserije. Popravka nije bila isplativa, pa je obračunata totalna šteta od 328.648 dinara.
Osiguranje Fijata je odbilo da plati i tražilo da veštak saobraćajne struke utvrdi da li oštećenja uopšte odgovaraju tom sudaru. Sud je taj zahtev odbio. Kad postoji priznanje krivice, takvo veštačenje je suvišno, a bez policijskog uviđaja bi ionako bilo „непоуздано, јер би било засновано само на изјавама учесника”. Sud je presudio na osnovu priznanja u izveštaju, iskaza oba vozača i crteža iz izveštaja, za koje su obojica na sudu objasnila šta prikazuju (Apelacioni sud u Beogradu, 05.11.2025, Gž 3284/25).
Oštećeni je dobio i trošak veštaka koga je sam angažovao dan posle nezgode. Kamatu je dobio tek od dana presude.
Pouka: ako drugi vozač prizna da je kriv, neka to upiše u Evropski izveštaj, svojim rečima i potpisom. To je na parkingu najjači dokaz koji možete imati.
Šta da uradite na licu mesta
1. Ne pomerajte auta pre fotografija. Na parkingu je položaj vozila često jedini dokaz o tome ko je bio dalje u manevru. Slikajte oba vozila iz više uglova, i gde su u odnosu na parking mesta i prolaz. Ako ometate saobraćaj, prvo brzo slikajte, pa tek onda pomerite.
2. Tražite snimak kamere – odmah. Parkinzi tržnih centara su skoro uvek pod video nadzorom. Idite kod obezbeđenja i zamolite da sačuvaju snimak, jer se snimci brišu za nekoliko dana. Kao fizičko lice ne možete da zahtevate snimak, samo da zamolite; zvanično ga traži policija, pa joj prijavite tačno koje kamere postoje. Snimak je ovde često razlika između pola i cele naknade. Više u tekstu Nadzorne kamere kao dokaz.
3. Evropski izveštaj popunite tačno. Na obrascu postoji polje „vozio unazad” – označite ga za vozilo koje je išlo unazad, za oba ako su oba. U skici i napomeni opišite ko je prvi krenuo i da li je neko stao. Ne potpisujte napomenu sa kojom se ne slažete. Popunite i potpišite dva originala.
4. Ako se ne slažete ko je kriv, zovite policiju. Policijski službenik je dužan da izađe na nezgodu sa manjom materijalnom štetom „ako to zahteva jedan od učesnika” (ZOBS čl. 171). A kad jedan učesnik zatraži uviđaj, ostali su dužni da ostanu do njegovog završetka.
5. Zapišite svedoke. Kupci, radnici obezbeđenja, ljudi koji su utovarali stvari u susedni auto.
6. Ako je drugi otišao, a imate tablice – štetu plaća osiguranje njegovog vozila. Ako tablica nemate, situacija je teška: vidi Naplata štete posle udesa sa nepoznatim vozilom.
A kad vas neko udari dok niste u autu?
Vratili ste se iz kupovine i zatekli udubljenje na vratima, a nikog nema. To je drugačija priča – tu nema sudara dva vozila u pokretu, nego dokazivanja ko vas je udario. Bez snimka, svedoka ili poruke na staklu, osiguranje nema osnov da plati. Zato je i tu prvi korak isti: obezbeđenje i kamere, istog dana.
Ukratko
Parking je po zakonu deo puta, pa sudar na njemu plaća osiguranje od autoodgovornosti.
Ko ide unazad, mora da se uveri da nikoga ne ugrožava. Kad oba vozila istovremeno idu unazad, najverovatnije su kriva obojica, i šteta se deli. Ako se ništa ne može utvrditi, deli se na pola.
Sve zavisi od toga da li je neko stao pre udara, i šta se vidi na snimku. A ako drugi vozač prizna da je kriv – neka to napiše u Evropski izveštaj.
Izvori:
Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, čl. 7, 32, 37 i 171; Zakon o obligacionim odnosima, čl. 178.
Sudska praksa: Apelacioni sud u Beogradu, 05.11.2025, Gž 3284/25; Vrhovni sud, 26.02.2026, Rev 20509/2023; Vrhovni sud, 31.07.2025, Rev 18929/2024; Vrhovni sud, 29.05.2024, Rev 4570/2024.