Policija je stigla, ili ste je pozvali. Sad šta?
Većina ljudi na tom mestu samo stoji i čeka da “profesionalci obave svoj posao”.
Problem je što taj posao nije uvek obavljen kako treba, a jedino vi ste tu da to primetite na vreme – dok se još nešto može popraviti.
Ovo je vodič kroz ono što se na licu mesta stvarno događa: ko je za šta zadužen, i gde konkretno možete da utičete.
Dva potpuno različita nivoa
Prvo, i najvažnije: ne postoji jedan “uviđaj”. Postoje dva, i razlika je velika.
Pun uviđaj se radi kod povređenih, sporne krivice, ili veće materijalne štete. Izlazi posebna ekipa, sve se detaljno meri, crta i fotografiše, uzimaju se izjave, i po pravilu se pokreće prekršajni postupak.
Službena beleška se radi kod manje štete bez povređenih, kad se ide na Evropski izveštaj. Izađe obična patrola, konstatuje da se nezgoda desila, fotografiše, alkotestira učesnike, i pomogne oko obrasca. Prekršajni postupak se po pravilu ne pokreće.
Sve što slede u ovom tekstu o tome ko vodi postupak i šta on treba da sadrži, prvenstveno se odnosi na pun uviđaj.
Kod službene beleške posao je jednostavniji, ali ni tu se ne opustite – manje formalnosti ne znači da ne treba da tražite ono što vam pripada.
Ko vodi pun uviđaj, i zašto to nije garancija
Od reforme Zakonika o krivičnom postupku, istragu i vođenje uviđaja vodi tužilac, a ne više istražni sudija kao ranije.
Ovo zvuči kao tehnička sitnica, ali nije – sama struka otvoreno priznaje da tužioci u ovom poslu imaju manje iskustva od sudija koji su ga godinama radili.
Zakon dozvoljava tužiocu da pozove veštaka saobraćajne struke u pomoć. Ne mora.
To znači da kvalitet uviđaja realno zavisi od toga koliko je konkretan tužilac uporan i iskusan, i da vi ne treba da pretpostavite temeljnost samo zato što je na mestu formalno nadležan organ.
Šta kompletna dokumentacija treba da sadrži
Kad kasnije budete tražili papire za naplatu štete, dobro je unapred znati šta postoji, da znate šta da tražite po imenu:
- Zapisnik o uviđaju
- Skica lica mesta
- Situacioni plan – posebni dokument, ne isto što i skica, i lako se propusti
- Fototehnička dokumentacija
- Izjave učesnika
- Nalaz i mišljenje veštaka o tehničkoj ispravnosti vozila i stanju kolovoza/signalizacije
Poslednje dve stavke su upravo one koje najčešće nedostaju, jer izgledaju kao “dodatak” a ne kao osnovni dokument.
Ako sumnjate da dosije nije kompletan, pitajte za njih izričito, imenom.
Zašto uviđaj propada – pet poznatih razloga
Struka koja se ovim bavi ima spisak od pet konkretnih uzroka propusta:
- Nedovoljna stručnost uviđajne ekipe
- Površnost pri zapažanju detalja na licu mesta
- Namera da se posao završi brzo, zbog prekida saobraćaja
- Vremenski uslovi – kiša, noć
- Zakašnjenje u izlasku ekipe, tokom kog se vozila moraju pomeriti, a tragovi se time oštete ili izgube
Peta tačka je razlog broj jedan zašto se u celom ovom postupku insistira da fotografišete položaj vozila pre nego što se bilo šta pomeri.
Ekipa kasni češće nego što biste pomislili, i dok čekate, saobraćaj mora dalje.
Vaše slike su tada, bukvalno, jedini preostali zapis kako je scena stvarno izgledala.
Šta konkretno da tražite, po imenu
Konkretno pitanje je teže odbiti nego opšte. Evo šta vredi pitati direktno:
- Da li će biti sačinjen situacioni plan, ne samo skica.
- Ako sumnjate da je drugo vozilo imalo tehnički kvar (kočnice, upravljač) – da li će biti urađen vanredni tehnički pregled.
- Ako je nezgoda u sumrak, svanuće ili noću i sporna je vidljivost pešaka ili biciklista – insistirajte da se upiše tačno vreme, ima li magle ili meseca, i na kojoj udaljenosti se učesnik mogao uočiti. “Bilo je noć” nije dovoljno da bilo ko iz toga izvede zaključak ko je šta mogao da vidi.
- Ako su tragovi kočenja ili delovi na kolovozu deo priče o krivici, tražite da bude tačno navedeno od kog vozila i od kog točka potiču – ne uopšten opis.
- Ako je u nezgodi bio kamion ili autobus – tražite da se izuzme uložak tahografa. On pamti brzinu i vreme vožnje pre sudara.
Dve stvari koje radite sami, ne čekajući nikoga
Fotografišite pre pomeranja. Čak i ako žurite, čak i ako vas guraju da sklonite auto. Ovo je, iz svih razloga navedenih gore, najvažniji pojedinačni korak na celom mestu nezgode.
Ne bacajte i ne čistite polomljene delove, posebno ako je drugi učesnik pobegao.
Komad stakla farova, delić branika ili retrovizora, trag boje – sve to može, uz stručnu analizu, otkriti marku i model vozila koje je pobeglo. Ostavite ih na mestu ili tražite da ih policija izuzme, umesto da ih samo fotografišete i sklonite s puta.
Vaše pravo da zadržite druge na mestu
Ako makar jedan učesnik zahteva uviđaj, ostali su zakonom dužni da ostanu na mestu nezgode do njegovog završetka.
Ako drugi vozač hoće da ode ili počne da menja priču, ovo je vaš alat da ga zadržite – ne morate ga moliti, zakon je na vašoj strani.
I ne plaćate uviđaj, bez obzira šta vam na licu mesta kažu. Troškove nosi osiguranje vozila čiji je vozač uviđaj zahtevao.
Šta dalje
Sve ovo se tiče onoga što se dešava na licu mesta i u danima posle.
Kad dođe vreme da tražite sam zapisnik za potrebe naplate štete – koliko se čeka, kako se pribavlja preko tužilaštva kod povređenih, i šta ako vam kažu da osiguranje “ne može ništa dok zapisnik ne stigne” – to je posebna priča, i pokrivena je u tekstu o pribavljanju policijskog zapisnika.
Izvori: stručni rad o ulozi veštaka saobraćajne struke u uviđaju saobraćajne nezgode sa aspekta novog ZKP-a; Zakonik o krivičnom postupku, čl. 133-136; Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, čl. 170-172; Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju.